Moskva očekuje da Minsk končano prizna Krim kao deo Rusije

Dok Rusija priprema novu aneksiju ukrajinskih teritorija, Moskva od Belorusije, svog vernog saveznika, traži da konačno prizna pripojenje Krima Rusiji.

Rusija je, naime, anektirala Krim još 2014. godine, ali Minsk još nije službeno priznao to poluostrvo kao deo Rusije.

Lukašenko poručio da će priznati Krim kao deo Rusije 'kada i poslednji ruski oligarh' tamo počne da posluje

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko lani je kazao da će Minsk priznati Krim kao deo Rusije "kada i poslednji ruski oligarh počne da isporučuje svoju robu" na Krim.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je u četvrtak da pitanje beloruskog priznavanja Krima kao dela Rusije nije bilo na stolu za vreme nedavnog susreta Lukašenka i ruskog predsednika Vladimira Putina u Sočiju.

Ipak, poručio je da Moskva očekuje da Belorusija prizna Krim kao deo Rusije.

"Očekujemo da će naši beloruski prijatelji doneti nezavisnu i pravovremenu odluku o tom pitanju", diplomatski je rekao Peskov, a preneo je TASS.  

Dodao je kako je reč o unutrašnjoj odluci Belorusije i njenoj suverenoj odluci. Uprkose tome, u Kremlju očekuju da Minsk konačno prizna Krim kao doeRusije.

Rusija anektirala Krim još 2014. godine, ali niko to nije priznao 

Rusija je zauzela i anektirala Krim još 2014. godine. Ali niko nije priznao proširenje Rusije na to poluostrvo. Štaviše, EU je prve sankcije Rusiji, iako su one više bile simbolične naravi, i uvela nakon što je Moskva anektirala Krim.

Belorusija je blizak saveznik Rusije. Minsk i Moskva su od 1999. godine u (slabo funkcionalnoj) Uniji Rusije i Belorusije.

Osim toga, obe su zemlje članice Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i vojnog bloka CSTO, odnosno ODKB, kako glasi njegova ruska skraćenica. I u EAEU i u CSTO-u ključnu ulogu igra Rusija.

Referendumi u okupiranim delovima Ukrajine

Ruske okupacijske vlasti proteklih su dana provele referendume o priključenju Rusiji okupiranih delova istoka i juga Ukrajine. Reč je o Luganskoj i Donjeckoj oblasti, koje zajedno čine industrijsko-rudarsku regiju Donbas i u kojima su proruski pobunjenici 2014. godine, uz pomoć Moskve, proglasili dve "narodne republike" a koje je Kremlj priznao 21. februara, nekoliko dana pre nego što je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Takođe, radi se o Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti na jugu Ukrajine. Delove tih oblasti ruska je vojska zauzela nakon što je 24. februara napala Ukrajinu.

Rusija i proruski pobunjenici drže gotovo celu Lugansku i veći deo Donjecke oblasti, dok oko trećine Donjecke oblasti i dalje drže ukrajinske snage. U ruskim je rukama i gotovo cela Hersonska oblast, uključujući i grad Herson, te oko 70 posto Zaporoške oblasti, ali ne i sam grad Zaporožje.

Rusija uskoro anektira zauzete delove Ukrajine 

Rusija narednih dana planira da pripoji zauzete delove Ukrajine na kojima je sprovela referendume. U Moskvi su najavili kako će napad na te krajeve tretirati kao napad na bilo koji drugi deo Rusije te da su u tom slučaju dozvoljena sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju. U svetu je to upozorenje shvaćeno kao pretnja korišćenjem nuklearnog oružja.  

Ukrajina i Zapad poručili su kako ne priznaju ruske referendume u okupiranim delovima Ukrajine, niti će priznati njihovo pripojenje Rusiji, kao što, uostalom, nisu priznale ni rusku aneksiju Krima.

Većina Belorusa protiv rata u Ukrajini

Beloruski predsjednik nalazi se u prilično nezavidnoj situaciji, s obzirom na to da u velikoj meri zavisi od Rusije, dok s druge strane, istraživanja javnog mijenja pokazuju da većina Belorusije ne podržava rusku invaziju na Ukrajinu i protivi se nasilnim promenama ukrajinskih granica. Mnogi dobrovoljci iz Belorusije čak su se, prema medijskim izveštajima, i priključili ukrajinskim snagama u odbrani od ruske invazije.

Belorusija se dosad nije direktno uključivala u ruski rat protiv Ukrajine. Ali dozvolila je ruskoj vojsci da belorusku teritoriju koristi kao odskočnu dasku za napad na Ukrajinu. Čak je i na početku rata glavni ruski udar prema Kijevu i došao od ruskih snaga smeštenih u Belorusiji.

Uprkos tome, Belorusija je na početku rata pokušavala igrati ulogu posrednika između Rusije i Ukrajine. Na njenom su se području održavali i pregovori ruskih i ukrajinskih pregovarača.