Po čemu ćemo pamtiti 2022: Događaji koji su obeležili godinu za nama

Rat između Rusije i Ukrajine obeležio je 2022. godinu i bacio u zasenak sve druge događaje u svetu, Iran se suočio sa jednim od najznačajnijih izazova izbijanjem protesta posle smrti mlade Kurdkinje, Britanci su izgubili kraljicu Elizabetu II, predsednik Kine Si Đinping obezbedio je mesto u istoriji kao najuticajniji lider posle Mao Cetunga, Ilon Mask je preuzeo Tviter, a broj stanovnika na Zemlji prešao je osam milijardi. 

Nemiri širom sveta

Početkom januara u Kazahstanu su započeli nemiri i masovni protesti izazvani rastom cena gasa. Predsednik Tokajev proglasio je vanredno stanje 4. januara, prvobitno u Alma Ati, najvećem gradu, i u provinciji Mangistau na jugozapadu zemlje. Demonstranti su upali u središte gradonačelnika Alma Ate, zapaljena je zgrada tužilaštva i regionalni odbor vladajuće stranke Nur otan. 

Zapaljena je i rezidencija predsednika i druga zdanja administracije, pa i medijske kuće, zauzet aerodrom. Vlada je podnela ostavku. Vanredno stanje proglašeno je u celoj zemlji. Usledila je intervencija zemalja Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) čije su članice osim Kazahstana i Jermenija, Tadžikistan, Kirgizija, Rusija i Belorusija. Do 11. protesti su obustavljeni. Ukupno, procenjuje se da je bilo više od 200 žrtava, a više hiljada lica je privedeno.

Više od 200 osoba ubijeno je od 4. do 6. januara u selima nigerijske države Zamfara u napadima naoružanih razbojnika. Bili su to najteži napadi te vrste u novijoj istoriji te zemlje, sa najviše žrtava, nazvani Zamfara masakr. U konfliktu čiji izazivači se najčešće  predstavljaju kao pravoverni islamski borci, poginulo je tokom prethodnih desetak godina, oko 12.000 osoba, a približno 450.000 je raseljeno. 

U Jemenu se 21. januara dogodio masivni vadušni napad na mesta Saada i Hodaida, na severozapadu zemlje, u oblasti koja važi za uporište pokreta poznatog kao Huti. Poginulo je više od 70 osoba, među njima i deca koja su se prilikom napada igrala na obližnjem sportskom terenu. Povređeno je 108 lica. Napadnut je i objekat za zadržavanje migranata. Koalicija koju predvodi Saudijska Arabija odbacila je optužbu da stoji iza napada. 

U Saudijskoj Arabiji, u skladu sa pravnom regulativom zvaničnog Rijada, 12. marta, izvršena je najveća masovna egzekucija u istoriji te zemlje. Žrtve su bili osuđenici raznih profila, od ubica do pripadnika ekstremnih i militantnih grupa, ukupno 81 lice. Među njima i članovi Al-Kaide, takozvane Islamske države kao i pristalice jemenskih Huta. 

Rat u Ukrajini

Ruske trupe započele su 24. februara invaziju na Ukrajinu. Prema terminologiji zvanične Moskve reč je o specijalnoj operaciji izazvanoj odnosom prema ruskom stanovništvu u Ukrajini, odnosno prema Donjeckoj i Luganskoj republici, koje su prethodnog dana i zatražile intervenciju. Jedan od povoda nesumnjivo je bila i činjenica da je zvanični Kijev obelodanio odbacivanje Budimpestanskog sporazuma iz decembra 1994, kojim je Ukrajina odustala od atomskog programa u vojne svrhe. Zvanična Moskva intervenciju je predstavila i kao denacifikaciju.

Portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov, 6. marta, izjavio je da dokumenti, koje je ruska strana dobila od zaposlenih u ukrajinskim biološkim laboratorijama, potvrđuju da su se komponente biološkog oružja razvijale u Ukrajini, a po njemu, na dan početka vojne operacije Rusije u Ukrajini uspešno su uništeni posebno opasni patogeni koji izazivaju kugu, koleru i druge smrtonosne bolesti.  

Usledilo je, 8. marta, saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Kine, kojim su pozvane SAD "da razjasne svoju aktivnost po pitanju biološke militarizacije u zemlji i u inostranstvu". Kako je rečeno, prema saznanjima Pekinga, Amerika kontroliše 335 bioloških laboratorija u 30 zemalja sveta.

Talibani nastavili ugnjevatanje žena 

Pušten je u rad, 18. marta, "Čanakale 1915" nad morezom Dardaneli, najduži viseći most na svetu, ukupne dužine 4.608 metara. Glavni raspon je 2.023 metra, širina 45,06, visina 334 metra. Njegovom gradnjom nadmašen je do tada najduži japanski most Akaši kaikjo, poznat i kao Biserni, za 32 metra. "Čanakale 1915" je prvi stalni prelaz, odnosno most, preko Dardanela, dok nad Bosforom postoje tri mosta, kao i tunel ispod mora.

Talibanske vlasti u Avganistanu saopštile su 23. marta da neće otvoriti srednje škole za žensku decu. Prema navodima tamošnjeg Ministarstva obrazovanja škole će biti zatvorene dok se ne izradi program koji će biti usklađen sa islamskim pravnim normama i avganistanskim kulturnim nasleđem. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je tim povodom da je odluka talibana "duboko razočaravajuća". 

U aprilu 2022, višednevne izuzetno jake kiše na prostoru južnoafričke provincije Kvazulu-Natal, dovele su do bujičnih poplava, razaranja brojnih objekata i infrastrukture, gubitaka života i ogromne materijalne štete. Poplave su pogodile približno 41.000 lica a potvrđeno je da je poginulo 435 osoba.  Predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa opisao je poplave kao "katastrofu ogromnih razmera, kakva do sada nije viđena u zemlji".

Pad čeličane Azovstalj i ukidanje prava na abortus u Americi

Poslednji preostali pripadnici ukrajinskog puka "Azov" predali su se u Marijupolju, 20. maja, posle višemesečnih borbi. Borbe oko Azovstalja vođene su od 19. marta. Počev od od 16. maja 2.439 pripadnika puka "Azov" i drugih ukrajinskih snaga, koji su se nalazili na prostoru fabrike Azovstalj, položilo je oružje i predalo se. Poslednja grupa u kojoj je bio 531 pripadnik ukrajinskih snaga predala se 20. maja, kada su ruske snage preuzele potpunu kontrolu nad podzemnim objektima industrijskog postrojenja.

Odlukom Vrhovnog suda SAD, 24. juna, ukinuta je istorijska presuda koja je legalizovala prekid trudnoće u Sjedinjenim Državama. Sud je poništio odluku u postupku Rou protiv Vejd iz 1973, čime je ukinuto federalno ustavno pravo koje je dozvoljavalo taj medicinski zahvat u Americi. Sud je, odlukom za koju je glasalo šestoro sudija dok ih je protiv bilo troje, podržao zakon države Misisipi. Nadalje to znači da je regulativa po ovom pitanju preneta na nivo saveznih država, svake pojedinačno. Pretpostavlja se da bi 26 saveznih država moglo da usvoji legislativu kojom će zabraniti taj medicinski zahvat.

Naređenje o evakuaciji izdato je 4. jula za desetine hiljada stanovnika Sidneja, nakon što su obilne padavine poplavile više naselja u najvećem australijskom gradu.Prilikom razornih poplava izazvanih obilnim padavinama širom Novog Južnog Velsa, evakuisano je oko 85.000 osoba. Potopljeni su i razoreni brojni domovi, putevi, mostovi, poljoprivredna gazinstva. Kako je saopšteno, tokom trodnevnih padavina palo je kiše koliko uobičajeno padne za godinu dana. Savezna vlada Australije proglasila je stanje prirodne katastrofe.

Dugogodišnji predsednik Vlade Japana i čelnik Liberalno demokratske partije, Šinzo Abe ubijen je 8. jula, prilikom političkog skupa u gradu Kašihara, prefektura Nara, na jugu centralnog japanskog ostrva Honšu. Ubica Tecujo Jamagami (41), bivši pripadnik japanske ratne mornarice, pucao je u Abea dok je držao govor, s leđa, ispalivši dva projektila

U Kolombu, Šri Lanka, 9. jula, demonstranti su upali u Predsedničku palatu, u druga administrativna zdanja i u rezidenciju predsednika vlade. Protesti koji su se Šri Lanci protegli na višemesečni period, posledica su privrednog kraha koji je zemlja doživela. 

Svet na ivici nukelarne katastrofe u Ukrajini, ubistvo Darije Dugine

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je 11. avgusta  da je uputio poziv za slanje međunarodne misije u nuklearnu elektranu Zaporožje, u kojoj bi bili predstavnici Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i vojni stručnjaci Ujedinjenih nacija. Rusija je prethodno zatražila sastanak Saveta bezbednosti UN u vezi sa, kako je rečeno, napadima snaga Kijeva na nuklearnu elektranu Zaporožje. Tokom marta ruske snage su zauzele Zaporožje, najveću nuklearnu elektranu u Evropi sa šest reaktora i postrojenje je nastavlo da radi sa 70 odsto kapaciteta. 

Darija Dugina, kćerka poznatog ruskog mislioca Aleksandra Dugina kog su brojni zapadni mediji opisivali kao uticajnog u Putinovoj Rusiji, poginula je u eksploziji automobila 20. avgusta, nadomak Moskve, kod mesta Boljšoj Vjazmi. Verovatna meta je bio sam Aleksandar Dugin. 

Cena gasa u Evropi bila je, 26. avgusta, 3.319 dolara za hiljadu kubika, na londonskoj ICE berzi. Šokantne promene dogodile su se ubrzo pošto je započeo rat u Ukrajini.

Najmanje 70.000 ljudi u Pragu je protestovalo protiv vlade, EU i NATO, 3. septembra. Protesti su izazvani nezadovoljstvom zbog rasta cena energenata, posebno struje i gasa, za šta demonstranti okrivljuju kako Vladu Češke, tako i politiku Brisela, odnosno EU, kao i NATO.  Predsednik Vlade te zemlje Petr Fijala izjavio je tim povodom: "Demonstracije na trgu Svetog Vaclava su sazvale snage koje su proruske, bliske ekstremnim stavovima i rade protiv interesa Češke".

Smrt kraljice Elizabete Druge

Britanska kraljica Elizabeta II, čija je vladavina trajala rekordnih 70 godina, umra je 8. septembra. Imala je 96 godina. Rođena 1926, na presto je stupila 1952.  Njen prvorođeni sin, princ od Velsa, stupio je na tron Ujedinjenog Kraljevstva pod imenom Čarls III. 

U pograničnim sukobima između Kirgizije i Tadžikistana, sredinom septembra, poginulo je najmanje stotinu osoba a 139 je ranjeno. Iz zone sukoba raseljeno je 136.000 lica. Incidenti propraćeni žrtvama događali su se u više navrata tokom 2022. kao i prethodne godine, kulminacija je međutim bila između 14. i 19. septembra.

Vlasti Švedske i Danske upozorile su, 26. septembra, da bi trebalo izbegavajti vode oko ostrva Bornholm u Baltiku, i to u radijusu od pet nautičkih milja, pošto je uočeno izlivanje gasa, locirano severoistočno od ostrva. Naglašeno je i da se uzrok incidenta utvrđuje. Odmah je međutim rečeno da je uzrok problema izlivanje gasa iz ruskog gasovoda Severni tok 2, a da je pad pritiska utvrđen je i u Severnom toku 1. Gasovod, kojim je trebalo da se udvostruči obim isporuka od Sankt Peterburga put Nemačke, upravo je bio završen, i napunjen, sa 300 miliona kubnih metara gasa, kada su vlasti u Berlinu otkazale 22. februara sertifikaciju. 

Na stadionu Kandžuruhan u mestu Kepanjen, istočna Java, Indonezija, 1. oktobra, u neredima i stampedu poginulo je najmanje 135 lica a 583 osobe su povređene. Nakon utakmice navijači Areme,  pošto je domaći tim izgubio, izašli su na fudbalski teren i napali policiju i igrače protivničke Persebaje. Bila je to najsmrtonosnija fudbalska katastrofa u Aziji, odnosno treća po broju žrtava u istoriji fudbala uopšte. 

Si Đinping treći put izabran za generalnog sekretara KP Kine

Predsednik Kine Si Đinping treći put je izabran za generalnog sekretara Komunističke partije Kine na sednici komiteta 23. oktobra i tako obezbedio još jedan petogodišnji mandat na funkciji predsednika Kine i tako postao najmoćniji kineski lider posle Mao Cetunga.

Milijarder Ilon Mask i zvanično je, 28. oktobra, postao vlasnik društvene mreže Tviter, nakon višemesečnih pregovora sa akcionarima. Ubrzo nakon preuzimanja kompanije otpustio je niz rukovodećih ličnosti tog preduzeća. Bord direktora Tvitera odobrio je krajem aprila prodaju kompanije Ilonu Masku za 44 milijarde US dolara. Nakon preuzimanja Tvitera saopštio je da želi da "pobedi" spam botove i učini javno dostupnim algoritme koji određuju kako se sadržaj predstavlja korisnicima i spreči da platforma postane mesto mržnje i podela. 

Ukrajinci preuzeli Herson

Ministarstvo odbrane u Kijevu saopštila je 11. novembra da su ukrajinske jedinice ušle u Herson i da je taj grad, koji su ruske snage osvojile 2. marta, oslobođen. Eventualno preostali ruski vojnici pozvani su na predaju. Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu naložio je 9. novembra zapovedniku ruske vojske u Ukrajini generalu Sergeju Surovikinu da sprovede povlačenje trupa preko Dnjepra. Do povlačenja je i došlo na predlog Surovikina, nesumnjivo iz strateških razloga. Srušen je pritom i Antonijevski most preko Dnjepra, najbliži prelaz koji povezuje grad Herson i istočnu obalu reke.

Predstavnik vlasti u Teheranu, generalni tužilac Irana Mohamed Džafar Montazeri, saopštio je 3. decembra da je "policija za moral", prestala da postoji. Gašt-e-Eršad, u značenju - Patrole za usmeravanje, kako je glasio zvaničan naziv, su posebne policijske jedinice zadužene za poštovanja islamskog  i tradicionalnog morala u Iranu. 

Smrt dvadesetdvogodišnje Mahse Amini u policijskom pritvoru 16. septembra usledila je pošto su je uhapsili pripadnici "policije za moral". Umrla je dva dana nakon što su očevici optužili policajce da su je prilikom hapšenja pretukli. Masovni višemesečni nemiri, odnosno intervencije vlastodržaca, doveli su do stotina žrtava.