Procenjena šteta od poplava u Grčkoj: Čeka ih dug i težak oporavak

U Grčkoj se sumira šteta izazvana razornim poplavama koje su pogodile centralni deo zemlje usled oluje Danijel početkom septembra, a procene stručnjaka su da bi ona samo kratkoročno mogla da košta grčku ekonomiju do pet milijardi evra, prenosi BBC.

Na području Tesalije u poplavama su uništeni kompletni usevi pamuka, kukuruza, paradajza i jabuka, a veliki broj stočnih grla se utopio.

Procenjuje se da je petina grčkih plantaža pamuka uništena, a preko 200.000 grla stoke i živine stradalo je u poplavama.

Procene stručnjaka sugerišu da bi samo kratkoročni efekti mogli da koštaju grčku ekonomiju do pet milijardi evra ,a jedna od najteže pogođenih oblasti je Tesalska ravnica, u centralnoj Grčkoj.

Tesalija je jedan od glavnih poljoprivrednih regiona u zemlji i postoji bojazan da će razorne posledice poplava imati značajan uticaj na proizvodnju hrane u Grčkoj.

U ovoj regiji je koncentrisano oko 20 odsto poljoprivrednog zemljišta i ona je izuzetno važna za proizvodnju pamuka u Grčkoj, koja je veliki izvoznik.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis obećao je brzu pomoć žrtvama poplava.

U obraćanju odmah nakon katastrofe, on je rekao da Grčka ima finansijske mogućnosti i mehanizam za brzu pomoć, kako bi ljudi mogli ponovo da pokrenu svoje živote, poprave svoje kuće i ponovo pokrenu svoje poslove.

Spiridon Kincios, rektor Poljoprivrednog univerziteta u Atini, rekao je za BBC da, iako je moguce ponovo zasaditi useve poput žitarica i pamuka prilično brzo u narednih nekoliko meseci, obnavljanje voćnjaka i stada ovaca i koza, koje proizvode mleko za tradicionalne grčke proizvode kao što su jogurt i feta sir, trajaće duže.

"Trenutno imamo oštećenja na stambenoj infrastrukturi, a i u komunalnim službama, na putevima, školama, primarnim zdravstvenim jedinicama i tako dalje. Ako ne uspemo da ih obnovimo što pre, onda ćemo imati problem koji ce ljude naterati da odu negde drugde da žive - naveo je Kincios.

On je saopštio da je najgori scenario masovno iseljavanje stanovništva iz sela u velike gradove.

"Računam da, ako prevlada najgori scenario, onda bi direktni neposredni trošak za grčku privredu, bio približno četiri do pet milijardi evra. A dugoročni trošak bi bio trostruko veći", naglasio je grčki stručnjak.