Samit G7: Umesto ekonomije, pitanje Rusije i Kine

Nekada su samiti lidera Grupe 7 bili praćeni kao važni sastanci koji će odrediti ekonomske trendove u bližoj budućnosti

19.05.2023. 19:27
  • Podeli:
Tan2023-05-1914371006_6 samit G7 Stefan RousseauPool Photo via AP-6467b15255252.webp Foto: Tanjug/Stefan Rousseau/Pool Photo via AP

Samit lidera zemalja Grupe 7 u najvećem delu posvećen je kažnjavanju Rusije i Kine: novim sankcijama, blokadama i naoružavanju Ukrajine.

Nekada su samiti lidera Grupe 7 bili praćeni kao važni sastanci koji će odrediti ekonomske trendove u bližoj budućnosti, mada oni, naravno, nikada nisu bili posvećeni isključivo ekonomskim pitanjima već i problemima kao što su, recimo, globalno zagrevanje ili borba protiv epidemija i terorizma.

Susret predsednika i premijera sedam najbogatijih zemalja vojnopolitičkog Zapada u Hirošimi ove godine, međutim, ima dva osnovna zadatka, koji su očigledno izrazito geopolitičke i bezbednosne prirode: kako dalje politički i ekonomski izolovati Rusiju i kako usporiti tehnološki i ekonomski razvoj i oslabiti vojnu moć Kine.

Neskriveni cilj, objavljen nedeljama pre početka samita, jeste to kako zapušiti rupe u ekonomskim sankcijama protiv Rusije i osmisliti nove pakete mera za njeno kažnjavanje. Važan deo u tom pogledu je, pišu japanski mediji, stvaranje mehanizama za utvrđivanje načina na koji se zaobilaze zabrane na izvoz u Rusiju, odnosno identifikovanje ekonomskih subjekata na Zapadu i u zemljama bivšim članicama Sovjetskog Saveza koji omogućavaju izbegavanje sankcija.

Nije slučajno što je na samit, iako nije članica Grupe 7 pozvana Indija, čiji premijer Narendra Modi u Hirošimu, zavičaj svog japanskog kolege Fumija Kišide, ide s namerom da, kao predsedavajući nešto šire Grupe 20, zastupa interese tzv. "globalnog Juga", dela Zemljine kugle koji je do nedavno označavan terminima poput "zemlje u razvoju" ili "Treći svet".

Indija je država koja je drastično povećala uvoz ruske sirove nafte po otpočinjanu "specijalne vojne operacije" u Ukrajini i koja istu, nakon rafinisanja, preprodaje zemljama Evropske unije za lep profit. Treba reći i da se Rusija već u prvom kvartalu fiskalne 2022. (period od aprila do juna prošle godine) probila na poziciju najvećeg izvoznika đubriva u Indiju.

Takođe, država potkontinent poseduje oko 90 odsto svetskih radionica za brušenje dijamanata, koje u dobroj meri nabavlja od Rusije, te od najveće zemlje sveta tradicionalno pazari i velike količine naoružanja.

Ne može biti prosta koincidencija da japanski ekonomsko-politički nedeljnik koji izlazi na engleskom jeziku Nikkei Asia donosi tekst o tome kako EU želi da u sklopu novog paketa sankcija priguši prihode koje Rusija ostvaruje trgovinom dijamantima i u njemu pominje Indiju kao najveću uvoznicu tog dragog kamena i zemlju s najrazvijenijim industrijom obrade istog baš dan pred početak samita u Hirošimi.

Zato će Modi, u svom nastojanju da uveća ugled i prestiž svoje države kao viteški predstavnik zemalja koje nemaju glasa u institucijama koje određuju ekonomsku i političku sudbinu planete (kakve su G7 i G20), morati da u Hirošimi istrpi salvu kritika, pritisaka, a verovatno i političkih i ekonomskih ucena.

U Hirošimu će doputovati i ukrajinski lider Volodimir Zelenski, koji će u svom jedinstvenom maniru predsednika planete Zemlje koji drži govore u desetinama stranih parlamenata, prisustvuje sastancima svih regionalnih i globalnih organizacija čiji član njegova zemlja nije, te samouvereno traži da bude pozvan i na zabavne i sportske događaje širom sveta, ponovo zatražiti desetine milijardi dolara u novcu i oružju, povrh stotina milijardi koje je već dobio.

Na putu za samit G7 u Hirošimi, inače, Zelenski je usput zastao u Džedi da svojim prisustvom počasti čak i lidere Arapske lige.

Zelenskog je na samit lično pozvao japanski premijer tokom svoje nedavne posete Kijevu, koja se, naravno ne slučajno, poklopila sa susretom kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog lidera Vladimira Putina u Moskvi, i koja je u SAD propagandno iskorišćena za oslikavanje Amerikancima drage dihotomije o kosmičkoj borbi dobra i zla, demokratije i autoritarizma.

Na Samitu G7 u gradu koji je razorila američka atomska bomba i gde se sada ide na poklonjenje geopolitičkim ciljevima SAD, razgovaraće se i o posleratnoj obnovi Ukrajine, u čemu posebnu ulogu treba da odigra verni domaćin Japan, koji je i do sada mnogo puta iz svojih državnih trezora gradio tamo gde je njegov saveznik Vašington svojim vojnim intervencijama ili ratnohuškačkom politikom ostavljao pustoš.

Prisustvo Zelenskog u Hirošimi, dakle, jasno ukazuje na karakter tog samita, koji umesto da se pozabavi inflacijom i poremećajima lanaca snabdevanja širom sveta, te bankrotima mnoštva malih i srednjih preduzeća na Zapadu, namerava da te neuralgije dalje produbi bacanjem novih milijardi svojih poreskih obveznika u nezasitu crnu rupu u Ukrajini i dodatnim uništavanjem preduzeća koja posluju s inostranstvom u svojim zemljama kroz pooštravanje i proširivanje sankcija – ne samo protiv Moskve, već i Pekinga.

Povrediti Kinu

Upravo zbog ovog drugog, retku priliku da uđu u ekskluzivni klub G7, pored najznačajnijeg američkog saveznika na južnoj polulopti Australije, koja igra važnu ulogu u sprečavanju prodora kineskog uticaja u južni Pacifik, i Republike Koreje, koja se pod vlašću konzervativnog predsednika Jun Sok Jola postepeno uključuje u američke planove za naoružavanje Ukrajine i odbranu Tajvana, ovog puta su dobili i lideri Vijetnama i Indonezije.

Od njih će se tražiti da se dinamičnije uključe u suzbijanje kineskih teritorijalnih aspiracija u Južnom kineskom moru i suprotstave jačanju ekonomskog i političkog uticaja Kine među državama Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), što je još jedan vrlo važan geopolitički cilj Vašingtona, koji neskriveno podržavaju i Tajpej, Tokio i Kanbera.

Naime, kroz to more na obodu Tihog okeana u kojem je Peking u protekloj deceniji napravio više utvrda dosipanjem zemlje na atolima godišnje prođe roba vredna preko tri biliona (tri hiljade milijardi) dolara, odnosno, oko trećina cele pomorske trgovine sveta.

Ako bi se ono našlo pod čvrstom pomorskom i vazdušnom kontrolom Kine, naročito, ako bi ono bilo u potpunosti i nedvosmisleno inkorporirano u njene teritorijalne vode, Peking ne samo što bi mogao da bitno oteža snabdevanje američkih saveznika u regionu energentima sa Bliskom istoka i drugom robom, već i potpuno onemogući prolaz američkim vojnim snagama i ugrozi režim na Tajvanu.

Na samitu u Hirošimi, javili su japanski mediji, biće diskutovano i o tome kako sankcionisati kineske kompanije koje izvoze u Rusiju, poput onih u Hong Kongu, koje u Vašingtonu vide kao najodgovornije za snabdevanje Moskve čipovima, koji mogu da budu iskorišteni i za proizvodnju naoružanja.

Samo dan pred susret lidera G7 bivša premijerka i ministarka inostranih poslova Velike Britanije Liz Tras, koja se nalazi u petodnevnoj poseti Tajvanu, izjavila je da treba oformiti "ekonomski NATO", koji bi svojom čvrstom moći (sankcijama, zabranama izvoza savremenih tehnologija i strateških sirovina) delovao tako da Kinu odvrati od pokušaja da zagospodari Tajvanom.

Ona je time, zapravo, samo opisala politiku ekonomskog razdvajanja od Kine i njenog preventivnog kažnjavanja koju SAD već sprovodi nekoliko godina, a koja se intenzivira od početka ruske intervencije naovamo, i verbalno pojasnila zadatak vođa zemalja G7 u Hirošimi.

Da li će se istorija ponoviti?

Sudeći po svemu što je do sada dato na uvid medijima, na samitu G7 neće biti reči o diplomatiji, načinima da se uz elementarno poštovanje za strahovanja i zahteve političkih neistomišljenika iznađe kompromis i mir ili uspostavi stabilnost u snabdevanju energentima, hranom i đubrivom, te spreči erozija životnog standarda stotina miliona ljudi širom sveta.

Naprotiv, biće puno diskusije o načinima da se dalje prodube geopolitičke blokovske podele po ugledu na Hladni rat, te pojača ekonomska, politička i vojna prisila protiv onih koji na neki način, da li vojno ili ekonomski, ugrožavaju globalnu hegemoniju Zapada.

Biće reči o daljem pooštravanju politike ekonomskog razdvajanja Zapada i njenih saveznika u azijsko-pacifičkom regionu od Kine i Rusije. To je projekat koji će prouzrokovati siromašenje desetina a moguće i puno stotina miliona građana, sve da bi se stvorila situacija slična onoj u vreme Hladnog rata, kada su SAD i njeni ideološki i vojnopolitički saveznici međusobno stvorili samodovoljnu ekonomsku sredinu koja je po bogatstvu i trajanju nadmašila onu istočnu.

U ovom, drugom po redu Hladnom ratu, zalogaj za G7 će biti dosta krupniji nego u onom prvom.

 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()