Baš nikakvu migrantsku istoriju u Nemačkoj ima 71,1 odsto stanovnika.
Jedni su došli u potrazi za poslom i boljim životom, drugi na studije pa ostali, a treći tražeći zaštitu od rata i progona. Gotovo četvrtina svih građana koji su prošle godine živeli u Nemačkoj ima neku migrantsku istoriju.
To je ukupno 20,2 miliona ljudi, ili 24,3 odsto ukupne populacije, saopštio je u četvrtak zavod za statistiku, pozivajući se na podatke dobijene redovnim godišnjim popisom stanovništva.
Nadležni državni organi kao ljude sa migrantskim poreklom defnišu one koji su se posle 1950. doselili u Nemačku, kao i njihove direktne potomke, takozvanu "drugu generaciju".
U poređenju sa 2021. godinom, broj takvih ljudi porastao je za 6,5 odsto, ili 1,2 miliona ljudi. Za taj porast najzaslužnija je izbeglička migracija, posebno ona koja je posledica rata u Ukrajini.
Tako je broj ljudi koji su se doselili u Nemačku, pre svega iz Ukrajine, Sirije i Avganistana, porastao za 7,3 odsto, dok je broj u Nemačkoj rođenih migranata "druge generacije" porastao za četiri odsto.
Činjenicu da se doseljenici već odavno ne drže samo svojih etničkih grupa, potvrđuje podatak da 3,9 miliona ljudi rođenih u Nemačkoj, znači 4,6 odsto ukupnog stanovništva, imaju oca ili majku sa migrantskim poreklom, a tih 3,9 miliona ljudi statistika više ne ubraja u osobe sa migrantskom istorijom.
Baš nikakvu migrantsku istoriju u Nemačkoj ima 71,1 odsto stanovnika.
U Nemačku je od 2013. stiglo 6,1 milion ljudi, što je malo manje od 40 odsto svih migranata "prve generacije" koji žive u Nemačkoj.
Tri zemlje iz kojih je od 2013. u Nemačku stiglo najviše ljudi su Sirija (16 odsto), Rumunija (sedam odsto) i Poljska (šest odsto). Na četvrtom mestu je Ukrajina sa pet odsto. Međutim, Zavod za statistiku je napomenuo da godišnjim popisom nisu obuhvaćeni svi Ukrajinci koji su izbegli posle ruskog napada.
Još je veći udeo ljudi sa migrantskim korenima u stanovništvu Nemačke. Takvim ljudima zavod za statistiku smatra one koji nisu rođeni sa nemačkim državljanstvom, ili ga u trenutku njihovog rođenja nije imao barem jedan od roditelja. Njihov broj je prošle godine iznosio 28,7 odsto, odnosno 23,8 miliona ljudi.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.