Trampov čovek od poverenja: Ko je general Kelog, specijalni izaslanik SAD za Rusiju i Ukrajinu

U sredu je izabrani predsednik SAD Donald Tramp imenovao penzionisanog generala Kita Keloga za specijalnog izaslanika za Rusiju i Ukrajinu. Sa njim je sarađivao i tokom prvog mandata, a Kelog je bio savetnik za nacionalnu bezbednost tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa.

"Zajedno, osuguraćemo mir kroz snagu i ponovo učiniti Ameriku i svet bezbednim", napisao je Tramp na svojoj društvenom mreži Truth Social, objavljujući najnoviju odluku.

Crne prognoze: Dolazak Trampa na vlast negativno će uticati na privrede Evrope, naročito Nemačke

Tramp je tokom cele kampanje obećavao da će brzo okončati rat. U mantru "mir kroz snagu" veruje i bivši general, koji se zalagao da se uvede zabrana leta iznad Ukrajine, a Rusija strateški porazi. Takođe je bio koator studije u aprilu ove godine gde je tvrdio da je ruski predsednik Vladimir Putin napao Ukrajinu zato što odlazeći predsednik Džozef Bajden nije bio dovoljno agresivan, pohvalivši američki vazdušni udar na ruske plaćenike iz rasformirane grupe "Vagner" u Siriji 2018. godine.

Kelog se zalagao za agresivnu politiku, ali bez slanja američkih kopnenih trupa

Prva zapažena Kelogova izjava o Ukrajini bila je u martu 2022. za Fox News, kada je sugerisao da su Bajden i vrh NATO-a pogrešili što su odbacili ideju o "zoni zabrane leta" iznad Ukrajine. Ta mera zahtevala bi obaranje ruskih aviona, što bi značilo direktan rat, ali je bivši general mislio da je to izvodljivo uz mandat UN.

"Kada svet bude video scene civila koji umiru, mislim da će reći da je umoran od toga, da je bilo dosta i da treba da stane. Mislim da SAD ne bi trebalo da umešaju NATO već da idu pred UN i kažu da prema Članovima 27 i 52 traže UN zonu zabrene leta, a ne NATO. Član 5 NATO statuta ne bi važio", rekao je Kelog obrazloživši da bi i SAD sprovodile tu zabranu leta.

On je tada obrazložio da bi bilo dovoljno 9 od 15 glasova u Savetu bezbednosti UN jer prema Članu 52 Povelje UN zemlja koja je umešana u sukob mora da se suzdrži. U tom slučaju bi bilo potrebno ubediti Kinu da se suzdrži, kazao je on tada, dodavši da Rusija gubi rat i da samo traži opravdanje da ga završi, što se pokazalo kao potpuno pogrešna procena.  

Godinu dana kasnije, u martu 2023, Kelog je podržao Bajdenovu politiku prema Ukrajini u Kongresu.

"Verujem da ako možete da pobedite strateškog protivnika bez upotrebe američkih trupa, vi ste na vrhuncu profesionalizma. Zato što puštanje Ukrajine da porazi uklanja strateškog protivnika sa stola. Onda možemo da se fokusiramo na ono na šta bi trebalo da se fokusiramo, našeg glavnog protivnika, a to je Kina", rekao je tada Kelog.

Nastavak prenosa vlasti u SAD: Tramp potpisao Memorandum o razumevanju sa Belom kućom

Takođe je kazao da nema potrebe slati američke trupe u Ukrajinu ali da ga brine da, "ako ne uspemo u ovome, moraćemo da vodimo još jedan rat u Evropi", kao i da to ne bi trebalo raditi.

Kao primere "uspeha agresivne politike" za vreme prve Trampove administracije Kelog je naveo "revitalizaciju NATO-a i saknkcionisanje Severnog toka 2". Posebno je istakao to što se Tramp nije libio da ubije ruske plaćenike u Siriji 2018. godine. Podsetimo, američke trupe okupirale su 2014. deo Sirije u kojem se nalaze naftna polja i velika većina plodnog zemljišta, od ključne važnosti za ekonomski oporavak i borbu protv gladi u ratom razorenoj zemlji. SAD danas kontrolišu oko trećine sirijske teritorije preko savezničkih militantnih grupa i vojnih baza.

"Rusija nikada nije uzvratila Sjedinjenim Državama zbog tog napada, koji je navodno ubio stotine ruskih plaćenika, verovatno zato što Putin nije znao kako će Tramp odgovoriti", piše u Kelogovoj studiji iz aprila.

On i koator Fred Flajc su zatim objasnili da najveća propast Bajdenove politike u Ukrajini leži u tome što nije poslao dovoljno pomoći Kijevu na početku.

Kako će Tramp u drugom mandatu sa Kim Džong Unom? Već se nešto šuška

"Bez obzira na to, kontraofanziva Ukrajine protiv Rusije iscrpljena je do jeseni 2022. jer Sjedinjene Države i njeni saveznici nisu uspeli da obezbede zemlji oružje koje joj je bilo potrebno za nastavak borbe za vraćanje njene teritorije. Bajden nije prepoznao sve dok nije bilo kasno da je u američkom interesu i interesu globalne bezbednosti da SAD učine sve što je moguće osim direktnog vojnog angažovanja da pomognu Ukrajini", navodi se u studiji.

Naoružavanje Ukrajine za vreme potencijalnog primirja?

Još uvek nisu poznati detalji Trampovog plana za okončanje rata, mada se spominjalo primirje na trenutnim linijama fronta, za šta se i Kelog zalagao, što bi značilo da Rusija može da zadrži do sada osvojene teritorije. Britanski Telegraph objavio je brzno nakon izbora tekst, na osnovu neimenovanih izvora bliskih Trampu, da plan podrazumeva tampon-zonu dugu skoro 1.300 km između dve vojske kojom bi patrolirale trupe evropskih zemalja.

"Sjedinjene Države će nastaviti da naoružavaju Ukrajinu i jačaju njenu odbranu kako bi osigurale da Rusija neće dalje napredovati i da neće ponovo napasti nakon prekida vatre ili mirovnog sporazuma. Buduća američka vojna pomoć, međutim, zahtevaće da Ukrajina učestvuje u mirovnim pregovorima sa Rusijom“, navodi se u pomenutoj studiji.

Rat u Ukrajini takođe ima ličnu dimenziju za Kelogovu porodicu. Njegova ćerka Megan Mobs je predsednica R.T. Vederman Fondacije, grupe koja pruža pomoć civilima i prebacuje posmrtne ostatke poginulih američkih boraca iz Ukrajine.

Dok se čeka dolazak Keloga na funkciju Ukrajina se izbor dolazi u trenutku kada Ukrajina gubi na bojnom polju, a vojnici su iscrpljeni ruskim napredovanjem duž većeg dela fronta. 

Vučić: Daću sve od sebe da Trampa dovedem u Srbiju

Do drastičnog pogoršanja situacije za Kijev došlo je posle invazije na rusku Kursku oblast, u kojoj su učestvovale najbolje jedinice i veliki broj rezervi. Sada se smanjuje i to parče ruske teritorije po ukrajinskom kontrolom, koju je, kako se pretpostavljalo, Kijev hteo da upotrebi kao adut u pregovorima.

Bajdenova administracija je pred kraj mandata preduzela drastične korake da preokrene stanje na terenu pre bilo kakvih potencijalnih pregovora. Ovog meseca, Bajden je ovlastio Ukrajinu da ispali balističke rakete duboku u rusku teritoriju, nakon čega je usledilo lansiranje nove i ruske balističke rakete "Orešnik" uz pretnje odmazdi direktno NATO zemljama, prenosi Euronews s