Hongkongom se kao bivšom britanskom kolonijom upravlja prema principu jedna država, dva sistema od 1997.
Strogi član 23 Zakona o sigurnosti, koji je na snagu stupio tokom poslednjeg vikenda, uzrokovao je zabrinutost u Hongkongu. Vlasti tvrde da će se njime zaštititi i osigurati stabilnost Hong Konga dok su kritičari skeptični.
Naime, kritičari strahuju da će se spomenutim članom zakona ućutkati oni koji su optuženi za različita krivična dela - od pobune do izdaje. Ovo se dešava u trenutku kada je Hongkong pod sve većim pritiskom Pekinga te u trenutku rasta tenzija između Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Pojedini tvrde da je to za posledicu imalo i to da strani investitori odlaze iz Hongkonga kao jednog od poslovnih centara sveta.
"Smatralo se da se Hongkong razlikuje od Kine, tako da su investitori ulagali ovde, ali od sada to više neće biti slučaj", izjavio je muškarac kog je BBC predstavio kao Čana, što nije njegovo pravo ime, a koji se bavi nekretninama.
Fokus Pekinga je na nacionalnoj sigurnosti i opasnosti u obliku "stranih sila", što je tretirano navedenim zakonom. Time se podiže ulog za sve one koji posluju u Hongkongu.
"Poslovanje je u protekle dve godine bilo užasno i nije bilo nikakvog značajnijeg posla", tvrdi Ce koji radi za kinesku državnu banku, dodajući da je njegova banka u junu prošle godine otpustila 10 posto zaposlenih te još pet posto prošle nedelje.
Prema njegovim rečima, niko ne zna kada će doći na red za otkaz. Predsednik Privredne komore Nemačke Johanes Hak smatra da je prerano procenjivati rizike člana 23 po kompanije. Ukazao je da je moguć rast poslovnih troškova zbog usklađivanja s ovim članom zakona.
Vlasti Hongkonga su u saopštenju za BBC istakle da će se njime omogućiti da grad "napreduje od stabilnosti do prosperiteta" te da neće uticati na poslovanje. Konstatovali su da nije prihvatljivo prozivati Hongkong kada i u drugim državama postoje zakoni o sigurnosti.
Kina je član 23 Zakona o sigurnosti nametnula 2020. godine, a njegova primena počinje u trenutku kada gradske vlasti pokušavaju ueriti svet da je Hongkong i dalje jedan od finansijskih centara sveta. U Generalnoj privrednoj komori Hongkonga tvrde da će ovaj grad postati sigurniji za domaće i strane kompanije.
Gradonačelnik Hongkonga Džon LI je mišljenja da je smešna tvrdnja da je vlastima isključivo stalo do nacionalne sigurnosti, nazvavši kritike "mekim otporom".
Kako je objavio BBC, ekonomija Hongkonga je izložena stresovima koji su počeli s gušenjem prodemokratskih protesta koje je Peking ugušio 2019. i restriktivnom antipandemijskom politikom "nula zaraženih koronavirusom". Najam poslovnih prostora je smanjen, ostavljajući poslovne zgrade i izloge praznima. Osim toga, manji je broj turista. Broj turističkih dolazaka je prošle godine iznosio 60 posto od ukupnog broja dolazaka pre pandemije.
Vrednost Hang Senga, berzovnog indeksa Hongkonga, od 2019. do danas je smanjena za 40 posto. Indijska berza je u januaru ove godine pretekla berzu Hongkonga te je postala četvrta po veličini berza u svetu. Nadalje, Singapur je ostao čvrst finansijski konkurent. Nisu izostali ni otkazi u međunarodnim bankama koje posluju u Hongkongu.
Prema oceni BBC-a, u Hong Kongu se dešava egzodus kapitala i ljudi. Bivši šef finansijskog diva Morgan Stanli u Aziji je u nedavnoj novinskoj kolumni napisao da je s Hongkongom "gotovo". Iskusni investitor Lam Jat-ming je u jednom ekonomskom časopisu napisao da se investitori trebaju "distancirati od deonica" u Hongkongu.
Hongkongom se kao bivšom britanskom kolonijom upravlja prema principu jedna država, dva sistema. To je slučaj od 1997. godine, od kada je Hongkong deo Kine. Peking je obećao da će ovaj grad uživati u građanskim slobodama.
Glavni ekonomista istraživačke kompanije Orientis Kevin Tsui je podsetio da ne treba zanemariti da je Hong Kong jedan od svetskih finansijskih centara. Istakao je da ovaj grad treba iskoristiti svoje prednosti, a to su jednostavan poreski sistem s niskim stopama i to da je to jedini kineski grad bez kontrole deviznog kursa. Nadalje, hongkonški dolar je vezan za američki dolar, čime se osigurava finansijsku stabilnost.
Ipak, poverenje u Hongkong je poljuljano, i to ne samo zbog usporavanja kineske ekonomije. Unutrašnjost Kine je najveći trgovinski partner Hongkonga i druga po veličini investicija. Polovina od 2.600 kompanija koje su na berzi u Hong Kongu su iz kontinentalne Kine.
Ali Peking je prošle godine uveo pravilo da kineske kompanije moraju da imaju službeno odobrenje za berzovno izlistavanje u inostranstvu. Bankar, koji nije želeo da otkrije svoj identitet, tvrdi da je to proces učinilo daleko složenijim.
Hong Kong je u sedam od poslednjih 15 godina bio na prvom mestu po inicijalnoj javnoj ponudi (IPO), a sada je na osmom mestu, piše BBC.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.