Više da rade, a manje da primaju socijalu: U Nemačkoj se menja odnos prema izbeglicama iz Ukrajine

U Nemačkoj su sve glasniji pozivi za smanjenje socijalnih povlastica namenjenih ukrajinskim izbeglicama, posebno vojnim obveznicima, s ciljem da se podstakne njihova brža integracija na tržište rada.

Nakon opozicione Unije CDU/CSU oglasio se i predstavnik koalicione vlade, glavni sekretar Liberalno-demokratske stranke (FDP) Bijan Đir Sarai rekavši u intervjuu za dnevnik Bild da bi izbeglice iz Ukrajine trebalo finansijski da budu izjednačene sa podnosiocima zahteva za azil.

Izbeglice iz Ukrajine od prvog dana dolaska u Nemačku primaju tzv. građanski novac (Bürgergeld) što je oblik socijalne pomoći za osobe koje traže zaposlenje i imaju pristup tržištu rada. 

Istovremeno, podnosioci zahteva za azil primaju pomoć u okviru odredbi zakona o izdržavanju podnosilaca zahteva za azil, ali njima nije omogućen pristup legalnom tržištu rada.

Konkretno, građanski novac za izbeglice samce iznosi 563 evra mesečno i država uz to preuzima kompletne troškove stanarine i režija.

Žene se vraćaju kućama, muškarci dolaze: U Nemačku i dalje stižu izbeglice iz Ukrajine

Za podnosioce zahteva za azil tokom trajanja postupka razmatranja njihovih zahteva i za one kojima je zahtev odbijen ali iz humanitarnih razloga ne mogu da budu proterani, mesečna pomoć za samce iznosi 460 evra.

Osim toga, država snosi samo troškove njihovog smeštaja u prihvatnim centrima za izbeglice.

Pravo na dečji dodatak u iznosu od 250 evra po detetu imaju samo oni koji primaju pomoć u vidu građanskog novca i azilanti nakon priznatog statusa.

Početkom ove godine u Nemačkoj je pokrenuta rasprava o tome da li se isplate ovakvi propisi s obzirom da, na primer, porodica s troje dece preko socijalne pomoći ima pravo da svakog meseca dobija veoma veliki novčani iznos od države.

Nemci se bune: Traže da se ukrajinske izbeglice pravilnije rasporede po EU