UNA proverava: Čija je ćirilica - ekskluzivno srpska ili ne?

Ko piše ćirilicom? Da li je ona ekskluzivno srpsko pismo? Postoje li hrvatska i srpska ćirilica, a gde je tu bosančica?

Da li je ćirilica ekskluzivno srpsko pismo, koje pismo je ključno za razvoj pismenosti u Bosni i Hercegovini, može li Miroslavovo jevanđelje biti deo hrvatske kulturne baštine? Na sva ova pitanja odgovore smo potražili kroz emisiju "Čiji je naš" .

Otkrivamo tajnu podele ili pomirenja u Mostaru: Čiji je naš Stari most?

"Kada bi ćirilica bila hrvatsko pismo, ja ne vidim nikakav razlog, a mislim da ne vidi niko zašto je ona stalno kroz istoriju zabranjivana od Austrougarske pa na ovamo. Sve te zabrane ćirilice pokazuju koliko se ona identifikovala od strane naših neprijatelja sa Srbima, srpskom kulturom, tradicijom i istorijom", kaže univerzitetska profesorka sa Univerziteta u Istočnom Sarajevu Milanka Babić.

S druge strane, profesor Sveučilišta u Zagrebu Mateo Žagar kaže da je Zapadna ili Hrvatska ćirilica deo kulturne baštine Hrvata i da u tom kontekstu studentima predaje i Miroslavovo jevanđelje, jedan od najznačajnih pisanih spmenika kod Srba.

"Predajem o Miroslavovom jevanđelju u okviru kolegija 'Hrvatska ćirilićka pismenost', ja ga uvažavam i postavim ga, jer bez njega ne možete shvatiti šta se sa ćirilicom na jugu događa, od Bosne i Hercegovine, pa do Dubrovnika, pitanje Zete, Huma. Ali time ne izdvajamo, niti na bilo koji način dovodimo u pitanje ono što srpska filologija smatra, jer je za njen kontinuitet i njenu vertikalu to važno", kazao je Žagar za UNU.

Žagar dodaje da je cela srednjovekovna pismenost u Bosni i Hercegovini ćirilička, ali da hrvatski lingvisti bosančicu, ćirilicu koja se koristila u srednjovekovnoj Bosni smatraju i delom hrvatske ćirilice. Srpski lingvisti, s druge strane smatraju da je bosančica samo verzija ćirilice.

"Ako govorimo o korisnicima bosanskog jezika, oni su naučeni školom, celim sistemom, uverenjem da su ćirilica i latinica ravnopravni. U praksi nisu ravnopravni, u praksi u bosanskom jeziku dominira latinica", kazao je za UNU univerzitetski profesor iz Sarajeva Halid Bulić.

Kroz dosadašnje emisije serijala "Čiji je naš?" ćirilica je direktno ili indirektno povezivana sa temama koje su obrađivane. U razgovoru sa piscem Nikolom Malovićem iz Herceg Novog čuli smo da izrađuje spomen pečat tamošnje knjižare i to na ćirilici. 

"Zato što bih rekao da grad koji je osnovao Tvrtko I zbog trgovine solju 1382. je nekako determinisan ćirilicom. Kao što su neke knjige sa logoom izdavačke kuće knjižare 'So' latinične, a neke ćirilične. Ali mislim da spomen pečat treba da bude ćirilični, jer je Jovo Sekulović nacionalno bio Srbin. Mislim da Srbe determiniše ćirilica i na tu vodenicu treba vodu stavljati. Na kraju krajeva kada pogledate groblja vidite koje je to finalno pismo koje određuje čoveka", rekao je Malović.

Na ovu konstataciju srpski akademik Matija Bećković dodaje:

"Tako je, sada nema nijedan grob na kome nije ispisano ćirilicom. Oni koji ne znaju ćirilicu, oni se na taj način rastaju sa vekovima svoje kulture i prosvete", kazao je Bećković.

Ćirilica, pismo nastalo za potrebe slovenskih naroda sa latinicom je ravnopravno u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori. Njome se piše u Makedoniji, Bugarskoj, Rusiji, Belorusiji i Ukrajini. 

Zanimljivu debatu među nekim od najistaknutijih lingvista iz BiH, Srbije i Hrvatske pogledajte u emisiji "Čiji je naš?":

Opet na ćirilici: Nazivi mesta na severu Kosmeta na albanskom jeziku prelepljeni ispravnim imenima