Borba protiv izumiranja biljnih vrsta

Čovečanstvo velikim delom zavisi od biljaka – kako za hranu, tako i za odeću, gradnju skloništa i medicinu. Sve to opskrbljuje oko 400,000 vrsta biljaka širom sveta. Taj broj je iznenađujuće mali jer, poređenja radi, postoji približno isti broj samo vrsta tvrdokrilaca u svetu.

Ali za razliku od tvrdokrilaca, malo toga se zna o svim vrstama biljaka – a pratiti njihovu populaciju je jako teško, pa nekada nismo ni svesni šta gubimo dok nije prekasno.

Najveća pretnja biljnim vrstama je seča džungli i borealnih šuma za potrebe masovnog stočarstva, poljoprivrede ili urbanog razvoja. Najmanje 40 odsto svih biljnih vrsta su pod rizikom, a brzina izumiranja je 500 puta veća nego što bi bila u normalnim okolnostima.

Naučnici su srećom bili pravovremeno svesni ovog problema, i unazad nekoliko decenija – kultivisana je impresivna biblioteka semenki ali i pojedinačnih biljaka koje su u jednom trenutku bile poslednji preživeli primerak iz svoje vrste. Semke se čuvaju u sterilnim laboratorijama širom sveta, dok se biljke uzgajaju u botaničkim vrtovima poput ovog.

Pitanje koje se sada moraju da postave, i to je ono što naučnici pokušavaju da naglase tokom susreta svetskih lidera u Kanadi, je kako uspostaviti globalnu strategiju za zaštitu i očuvanje prirode. Nada je da će nagovoriti predstavnike svih država da izdvoje 30 odsto svoje teritorije u narednih sedam godina, isključivo za očuvanje prirode i billjne raznolikosti.

Koliki bi to poduhvat bio pokazuje podatak da je trenutno u SAD-u zaštićeno tek 13 odsto teritorije. U Srbiji je zaštićeno više od sedam odsto teritorije, a u Bosni i Hercegovini taj broj je na samo tri odsto.