Da li meteorolozi lažu narod: Pitali smo profesora kako se meri temperatura vazduha

Sedmi dan toplotnog talasa u Srbiji. Maksimalna temperatura vazduha prelazila je 40. Ipak po mišljenju nekih građana, realna temperatura mnogo je viša. 

Na društvenim mrežama dele se video snimci na kojima je izmerena temperatura viša i od 50 stepeni. Zbog toga meteorolog UNE objašnjava kako se pravilno meri temperatura. 

Kardiolog Popović: Tokom vrelih letnjih dana sklonite se sa sunca i pijte najmanje 2,5 litre vode

Zašto se, u stvari, temperatura meri u hladu i da li meteorolozi lažu, naš Srđan Ristić pitao je svog profesora Vladimira Đurđevića, meteorologa i klimatologa.

Profesore, da li meteorolozi lažu narod?

"Naravno da ne lažemo. Jednostavno merimo temperaturu po standardu, kako se meri u celom svetu. I taj standard je ustanovljen jako davno, pre više od 100 godina. Razlog što se temperatura meri u hladu je taj što nas interesuje temperatura vazduha, a ne temperatura objekata ili okoline koja je izložena suncu", kaže prof. Đorđević i dodaje:

"Ako bismo mi stavili termometar da bude direktno izložen suncu, mi bismo merili temperaturu stakla od kog je napravljen taj termometar, ako se radi o živinom termometru. Svaki put kada instrument izložite direktnom suncu, vi zapravo merite temperaturu instrumenta, odnosno materijala od kog je napravljen. S druge strane, ako stavite instrument u hlad, onda ćete meriti temperaturu vazduha", ističe Đurđević za UNU.

Da li je ovo moguće: Na ovom termometru u Srbiji izmereno +53 stepena

Takođe, ne bi bilo dobro da merenje bude "usko fokusirano", odnosno - neophodno je da ono obuhvati veći prostor.

"Meteorološka merenja moraju da budu reprezentativna za jedno šire područje. To znači ne samo za uski deo grada koji je urbanizovan, nego za šire područje. Na širem delu Beograda imammo oblasti koje su prekrivene šumama, koje su bliže prirodnom okruženju. Kada merimo temperaturu na ovaj način, na meteorološkoj stanici koja treba da bude travnata, onda mi pokušavamo da dobijemo temperaturu koja je reprezentativna za jedno šire područje. Meteorolozi više nego dobro znaju da je u centru grada mnogo viša temperatura, zato što se bave efektima kao što je urbano ostrvo toplote i onda mi znamo da je u centru Beograda za nekoliko stepeni viša temperatura kada ste okruženi betonom i svim površinama koje nisu prirodne", kaže Đorđević i nastavlja: 

"Posebno je ta razlika uočljiva tokom noći, zato što taj beton, koji apsorbuje toplotu sunčevog zračenja tokom dana, izračuje tokom noći. Agencija za životnu sredinu ima mrežu atomatskih stanica za merenje kvaliteta vazduha, gde se takođe meri i temperatura. Možete da vidite kolika je temperatura na Vračaru, kolika je u Kralja Petra, kolika je na Mostaru - u tim delovima koji su urbanizovaniji. Da uporedite vrednosti zavoda sa njima. Videće da su razlike najveće tokom noći, ali i tokom dana budu od nekoliko stepeni".

"Toplotna kupola" nad Srbijom: Klimatolog objasnio fenomen koji donosi paklene vrućine

Koji su osnovni uslovi za merenje temperature?

"Osnovni uslovi su da imate meteorološki zaklon, da vratanca budu okrenuta prema severu i da posmatrač ne bi imao direktan uticaj na instrument. Taj termometar mora da bude na dva metra visine, da bi se ublažio efekat koji podloga ima na temperaturu. Naime, uz samu podlogu može da bude za nekoliko stepeni viša nego temperatura na dva metra. Reprezentativniji, stabilniji parametar - sama kućica u kojoj je termometar - mora da bude okružen travnatom i prirodnom površinom koja je reprezent šire okoline. I jedanput kada ispunite te uslove, morate da ih ispunjavate 100 i više godina pošto nas interesuju klimatske promene, tako da moramo da merimo temperaturu na identičan način kao i pre 100 godina upravo da bismo znali koliko se klima menja, jer želimo da eliminišemo sve ostale faktore. Meteorolozi se trude da te uslove drže što konstatnijim, čak se trude da što ređe menjaju temometar, jer on posle mora da se baždari na stari jer svaki ima neku razliku". 

UNA pita: Kako da sačuvamo zdravlje dok traju visoke temperature?

Dakle, ne bi trebalo da se ljutimo na meteorologe?

"Meteorolozi imaju komplikacija vezanih za merenje temperature, zato ne treba da budete ljuti na njih kada saopšte temperaturu, jer oni znaju da saopštavaju temperaturu koja nije reprezentativna za Trg Republike. Možda bi bilo dobro da sam grad napravi mrežu urbanih meteoroloških stanica, kako bismo znali da su temperature znatno više od zvaničnih", zaključio je Đurđević.

U svakom slučaju, zaključak je - meteorolozi ne lažu narod.

Oprez: Gradski zavod za javno zdravlje dao detaljna upustva kako se treba ponašati tokom vrućina