Da li ste čuli za klimatske izbelice? Ljudi napuštaju svoja vekovna ognjišta - ništa više nije kao nekada

Da li postoje klimatske promene ili se svi ekstremi događaju zbog pojačane aktivnosti Sunca, meštanima jednog sela na Himalajima nije važno. Oni su osetili promenu, izvori su im presušuli, zbog čega su bili veoma ugroženi i morali da potraže povoljniju klimu. Sa vrha sveta dolazi nam priča o još jednim “klimatskim izbeglicama”.

Smešteno u dolini izvajanoj jakim vetrovima u izolovanom delu Nepala, na gotovo 4 hiljade metara nadmorske visine, budističko selo Samdžung funkcionisalo je mirno, meštani su  čuvali ovce i gajili ječam, dok voda nije nestala. Nekada snežne planine postale su smeđe i neplodne. Tri godine otkako je pala poslednja pahulja meštani su bili primorani da traže druge, povoljnije krajeve.

Zemlja nekada bila grudva snega i leda: Glečeri dosezali do tropskih predela, naučnici konačno otkrili zašto

Planeta sutra ulazi u ekološki dug: Srbija svoje prirodne resurse potrošila još početkom maja

"Bili smo lokalni stanovnici tamo, voda nam je bila potrebna i za piće i za poljoprivredu, ali tamo je više nema. Bila su tri kanala, sva tri su presušila.  Preselili smo se ovde, gde smo morali da prokopamo kanale koji su od reke udaljeni 15 kilometara", kaže Kunga Gurung, poljoprivrednik.

"Bilo je teško početi iznova, naći materijal za kuću, ali sada nam je dobro.  Izgradili smo skloništa za stoku i kanale", ističe Toši Lama Gurung, farmer.

Ako izuzmemo polove, planinski regioni na jugu Azije imaju više leda nego bilo koji drugi deo planete. Njihovi glečeri hrane glavne reke koje izdržavaju 240 miliona ljudi u planinama i još jednu i po milijardu nizvodno. Međutim, takva područja na velikim nadmorskim visinama zagrevaju se brže od nizija.

"Povlačenje glečera jedna je od najopipljivijih, najdirektnijih posledica klimatskih promena. Glečer je zamrznuta rezerva vode, koja je veoma, veoma važna za stočarski i poljoprivredni sektor, čak i na velikim nadmorskim visinama", smatra Amina Mahardžan, stručnjak za migracije, Međunarodni centar za integrisani planinski razvoj.

Širom sveta, ekstremni vremenski uslovi usled klimatskih promena primoravaju zajednice na selidbe, bilo da su u pitanju snažne tropske oluje na Filipinima, suša u Somaliji bilo šumski požari u Americi i Evropi. 

Na najvišim planinama sveta, Samdžung nije jedina zajednica koja mora da počne iz početka. Do 80% zapremine glečera u Hindukušu i Himalajima moglo bi da nestane u ovom veku ako se emisije gasova staklene bašte drastično ne smanje, navode klimatolozi.

Čeka nas promenljivo vreme: RHMZ upozorava na moguće vremenske nepogode

Ovo su danas najtopliji gradovi u Srbiji: Narednih dana oscilacije u temperaturi, evo kada stiže promena