Evropa ostaje bez vode: Zbog rekordno malo padavina vodostaji reka na istorijskom minimumu

Zimski toplotni talas, rekordno nizak nivo kiše i zapanjujući nedostatak snega u Evropi doveli su do rekordno niskih vodostaja reka, kanala i jezera širom kontinenta. Stručnjaci upozoravaju da bi se prošlogodišnje teške suše mogle ponoviti.

Prema studiji koju su u januaru objavili istraživači a Tehnološkog univerziteta u Gracu u Austriji, situacija sa vodom u Evropi postala je "veoma nesigurna", prenosi Si-En-En.

"Pre nekoliko godina nikada ne bih pomislio da će voda biti problem ovde u Evropi. Zapravo, imamo problem sa vodosnabdevanjem, i o tome moramo da razmišljamo", rekao je jedan od istraživača Torsten Mejer-Gur.

Studija navodi da su snežne padavine takođe dovele do smanjenja vodostaja, a prema istraživanju fondacije CIMA, na Alpima je ove godine bilo za oko 63 odsto manje snega nego inače. Nedostatak snega u zimskom periodu može ugroziti rezerve vode u proleće i leto, pošto je manje snega koji topljenjem stvara vodu za održavanje reka.

Američka medijska kuća navodi da je Francuska prošlog leta pretrpela najgoru sušu u istoriji, ali bi ove godine situacija mogla biti još gora ako ne bilo značajnih padavina u narednih nekoliko meseci.

Neke od najvećih i najpoznatijih vodenih površina u Italiji takođe presušuju, pa su tako nivoi vode na jezeru Garda toliko niski da je sada moguće prošetati do ostrva u sredini, hodajući po izloženom koritu jezera.

Si-En-En navodi da je mnogo teže uzeti vodeni taksi u Veneciji, jer su neki njeni kanali postali previše plitki da bi se gondole održavale na površini, delom zbog nedostatka padavina. Najduža reka u Italiji, Po, koja teče kroz sever zemlje, ima 61 odsto manje vode nego inače za ovo doba godine.

Prošlog leta italijanska vlada je proglasila vanredno stanje za oblast oko reke Po, koja je bila suočena sa najvećom sušom u poslednjih 70 godina.

Direktor italijanske ekološke grupe Leđambjente, Đorđo Zampeti ocenio je da iako je 2023. tek počela, ona "pokazuje zabrinjavajuće znake u pogledu ekstremnih vremenskih pojava i nivoa suše".

U Španiji, koja je prošle godine doživela najtopliju godinu u istoriji, takođe postoji zabrinutost oko snabdevanja vodom.

"Ne možemo garantovati snabdevanje vodom za piće ili za ekonomsku upotrebu oslanjajući se isključivo na kišu", rekla je ministarka za ekološku tranziciju te zemlje Tereza Ribera.

Španija je odobrila planove za ulaganje oko 24 milijarde dolara u upravljanje vodama, uključujući mere za poboljšanje sanitacije i modernizaciju navodnjavanja.

Pored toga što je Evropa i ranije bila pogođena letnjim sušama, stručnjaci strahuju da bi izuzetno sušna poslednja dva meseca mogla nagovestiti novu realnost, delimično uzrokovanu porastom prosečnih globalnih temperatura.

"Ovi uslovi su bili retki u prošlosti, ali klimatske promene menjaju režime padavina širom Evrope i čine ove ekstreme učestalijim i intenzivnijim. Postoji sve veća zabrinutost zbog nedostatka padavina u poslednjih nekoliko nedelja, kao i zbog suše 2022. Naredne nedelje će biti ključne.", rekao je klimatolog u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije, Andrea Toreti.