Globalno zagrevanje ubija: Stručnjaci iz Beograda poručili da preventiva štedi i novac i živote

Ekstremne vremenske prilike postaju sve češće zbog globalnog zagrevanja, a posledice su sve teže. I to ne samo u našem regionu, već i u svetu.

Pre nekoliko dana planetu je obišao video u kom klizište uništava deo tek otvorenog mosta u Kini. Da se na Balkanu ne bi ponovile poplave iz 2014. godine i da bi se generalno smanjile štete od prirodnih nepogoda, više od 100 inženjera u Beogradu je razmatralo koja su praktična rešenja za očuvanje infrastrukture.

Meteorolog TV UNA sa kolegama iz Evrope: Šta je istina o klimatskim promenama i kuda ide naša planeta?

Zbog promene klime ne trpe samo usevi u Srbiji: Najpoznatijem korejskom jelu preti nestanak sa trpeze

Poplave, zemljotresi i klizišta s jedne strane, a s druge naučnici koji su voljni da podele znanja i da u saradnji sa državom i lokalnom samoupravom pobede tu tamniju stranu prirode. Glavna poruka je da ulaganje u preventivu višestruko štedi i novac i živote.

"Mi znamo rizične zone, mora se vršiti putogradnja kroz klisure. Na primer u Grdeličkoj klisuri postoji nešto što se zove geotehnički monitoring. Mora da se vrši osmatranje, praćenje i održavanje svih objekata. Ne mogu da se propuste drenaže i zaštitne mere koje su izvedene moraju da se pregledaju i redovno održavaju i tako da se preudprede neke neželjene posledice", kaže Branko Jelisavac, inženjer geologije u Institutu za puteve, predsednik Organizacionog odbora  konferencije.

Srbiju ruše vrućine i suše: UNA proverila da li je ovo kod nas samo loša godina ili nova normala

Da bi se smanjili troškovi, možda i žrtve, za teritoriju grada Beograda urađen je katastar klizišta, koji je dostupan na sajtu Urbanističkog zavoda Beograda, dok je za ostatak Srbije još u fazi izrade.

"Geološki zavod je trenutno završio negde oko 60% teritorije. U pripremi je izrada veb aplikacije katastar klizišta koj će biti javno dostupan građanima i na sajtu geološkog zavoda i na sajtu ministarstva rudarstva i energetike. Građani će moći da provere da li se njihova katarska parcela nalazi u zoni koja je ugrožena od klizišta i da u tim zonama ne planira izgradnja", navela je Vesna Tahov, v. d. direktor Geološkog zavoda Srbije.

Loše je, a biće još gore: Klimatolog Mihić za UNU o drastičnom porastu temperature u Srbiji

Prirodne nepogode ne možemo sprečiti, ali možemo smanjiti njihovu štetu. A to zahteva bolju saradnju nauke, države i lokalnih zajednica.

"Mi smo pre svega stvorili jedan strateški okvir, to je strategija upravljanja mineralnim i geološkim resursima u Srbiji, koja sada ide u proces usvajanja, gde smo po prvi put na sistemski način prepoznali problem koji se odnosi na klizište, hazarde i rizike. To treba da bude prepoznato prilikom neke buduće gradnje", istakao je Ivan Janković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike za geologiju i rudarstvo.

Kod nas gore nego u ostatku sveta: "Klimatske promene ozbiljne, zagrevanje u Srbiji brže od globalnog"

Godina 2014. pokazala je da enormna količina padavina donosi velika oštećenja i da je tada napravljeno 5000 deformacija na putevima. Trenutno imamo 30 do 35 hiljada registrovanih klizišta, uglavnom u dolinama reka.

"To je desna oblaka Dunava, desna oblaka Save, to su najčuvenija klizišta Mišeluk, Ritopek, Plavinci kod Smedereva, Umka Duboko, nažalost mnoga od tih klizišta su naseljenja, to je bilo i stanovanje i besparvne gradnje. Mora se voditi računa da se kod tih mega klizišta da se zaustavi erozija reka i da se rade neke mere na čuvanju tog prostoru i monitoringa da bi predupredili nežene efekte i kod gradnje novih objekata da se vodi računa da se potcene ili precene neka stanja klizišta", rekao je Jelisavac.

Jezivi rezultati studije: Od vrućina tokom leta 2024. umrle desetine hiljada Evropljana

Trebalo bi svi da znaju kakav rizik preti i kako mi možemo da doprinesemo njegovom smanjenju. Važna je uloga lokalne samouprave, koja bi trebalo da ima odgovorno lice koje će se baviti poplavama, posebno bujičnim.

"Neophodno je da imaju ozbiljnu politiku u domenu komunalnog reda a to prevedeno znači - Da se ne baca đubre u priobalje i i vootokove i ozbiljnu ulogu imaju u urbanistčkkom redu, da se ne zida u priobaljima i plavnim zonama. Mislim iz ovog sledi odgovornost svakog građanina ove zemlje i ako sistem to još podrži", zaključio je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta, Katedra za bujice i erozije.

Izazovi će uvek postojati, ali od čovekovih odluka zavisi koliko će naše zajednice biti bezbedne. Da ovakva poruka ne bude predmet šale, a kamoli ozbiljno rešenje za otpad.

Zemlja se sve brže zagreva, naučnici zabrinuti: Objavljeni podaci o gasovima staklene bašte u 2024. godini

Toplotni talas ne "ubija" samo Srbiju: U Španiji se nadaju da će preživeti, u Kini ljudi beže na rafting