Kako da razlikujete maglu od zagađenja

Prethodnih dana, do pred vikend, bili smo pod uticajem visokog pritiska, kada obično nema vetra i tada se u toku noći i jutra stvara magla, objašnjava Nedeljko Todorović, meteorolog.

"To je meteorološka pojava. Ali pošto nema vetra, pored magle, pojavljuje i zagađenje koje ostaje na teritoriji grada, tačnije pored izvora zagađenja, tih čestica. I one se usput vezuju za kapljice magle i onda to ostaje kao jedna smesa na području grada", pojašnjava Todorović.

Ako magla ima boju koja nije uobičajena - sivu ili beličastu, izvor zagađenja je u blizini i zavisi od hemijskog sastava čestica.

"Pored železare, obično neka crvenkasta boja, pored cementare je neka beličasta opet boja. Svaki izvor zagađenja u zavisnosti od koncentracije tih materija, čestica koje izbacuje, ima svoju boju. Ali najbitnije je, kad bi se radilo detaljna hemijska analiza, onda bi se videlo sastav tih zagađenja i da li je nešto opasno ili ne", kaže meteorolog.

Zagađenja može da bude, nezavisno od toga da li ima magle. Mernim instrumentima, ili aplikacijama možemo to da proverimo. Tada je možda bolje ostati kod kuće, pod pretpostavkom da su veći deo dana prozori zatvoreni.

Međutim, ako je mesto stanovanja blizu izvora zagađenja, skloniti se od zagađenja biće teže.

"Građani sami mogu da procene. Ako vide, ili osete miris ili bilo šta drugo, i vide talog prašine tih čestica. Na limu ili bilo gde na automobilima, bilo bi poželjno da možda smanje kretanje napolju. Što se tiče zdravstvenog stanja, to loše utiče, ali to ne može da bude u jednom danu, sedmici ili sezoni", kaže Todorović.

Zbog toga, zabrinjava činjenica da je zagađenje vazduha u pojedinim gradovima u Srbiji višegodišnji problem.

U Beogradu je pre nekoliko dana u vrtiće od nadležnih stiglo obaveštenje u kojem se savetuje da se deca ne izvode napolje. Govoreći o tome, stručnjaci ukazuju da su to ipak posledične mere i da bi se pre trebalo fokusirati na smanjivanje izvora zagađenja.