Ko sme da sumnja u meteorologe: Stručnjaci za UNU objašnjavaju vremenske pojave današnjice

Danas je Svetski dan meteorologije i njega proslavljaju svi meteorolozi širom sveta, ali i oni koji su obožavaoci zanimljivosti iz oblasti meteorologije. Svetski dan meteorologije obebežava se više od šest decenija 23. marta u znak sećanja na dan osnivanja Svetske meteorološke organizacije. 

Tema ove godine je - na prvoj liniji klimatskih akcija. Sa njom Svetska meteorološka organizacija želi da ukaže na hitnost aktivnosti čoveka u pogledu klimatskih promena koje se dešavaju globalno. Prethodna godina bila je najtoplija godina na svetu, a u Srbiji je tek završena zima, bila najtoplija od kada postoje merenja. 

Gde je sneg zimi i kad će da se vrati: Stručnjakinja za UNU o meteorološkim dilemama koje nas sve muče

Iako su ovo očigledne činjenice, i dalje postoje sumnje da li klimatske promene postoje.

"I ove godine idemo ka sve toplijim i toplijim temperaturama, sve toplijim i toplijim mesecima. Činjenica je da od juna meseca svaki naredni obara rekorde istorijske po temperaturu. Što se tiče skepticizma oko teme klimatskih promena, voleo bih da naglasim da ako neko misli da mi lažemo, može da pogleda podatke i pogleda da li i oni lažu. Pošto su oni na papiru takvi kakvi jesu. Ako uporedimo podatke izmerene temperature i nivoe ugljen-dioksida vidimo jaku jasnu vezu", ističe za UNU saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Lazar Filipović. 

Pitali smo meteorologe zašto je njihova nauka najbolja, kako bi nekog ubedili da krene istim putem

"Morate da učite i pratite šta se dešava svakog dana i da te sisteme koje izučavate zapravo neko vrlo koristi, odnosno da produkte koje vi možete da napravite ili da analizirate koriste apsulutno svi. Od običnog čoveka koji ustane ujutru i treba da krene na posao, koji hoće da pogleda vremensku prognozu. Pa sve do toga kako treba voditi politike određenih država, treba doneti odluke na svetskom internacionalnom nivou", kaže za UNU istraživačica saradnica na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Milica Tošić, a njen kolega Filipović dodaje: 

"Meteorogloija je veoma zanimljiva nauka, pre svega što se bavi procesima koji se kreću od sitnih razmera, od mikrometarskih pa do stotina kilometara, čak i hiljada. Na primer ako čovek samo stoji u jednom mestu i gleda kroz prozor svaki dan. Ti procesi su ili suviše mali ili suviše veliki i samo ga zaobiđu i prosto meteorologija sve to veže u jednu veliku celinu", kaže on. 

Sa razvojem tehnologija, jačim računarima, a u poslednje vreme i sa razvojem mašinskog učenja i veštačke inteligencije, preciznost u predviđanju vremenskih pojava je na visokom nivou. 

Mislili su da neće uspeti: Kako je jedna žena povezala ekologiju, poljoprivredu i borbu protiv klimatskih promena?

"Negde pre 30-tak godina tačnost i preciznost jednodnevne prognoze je ekvivaletna onome što danas možete da dobijete prognozom za četvrti dan. Već jednodnevna i trodnevna prognoza dostižu tačnost od blizu 100%, to je devedesih godina bilo oko oko 80% ili ispod 80 posto", naglašava za UNU Tošić.

Institut za meteorogiju radi na projektu Extremes u kome će detaljno da analiziraju ekstremne vremenske i klimatske događaje, poput toplotnih talasa, suša, obilnih padavina i mnogih drugih u prošlosti, ali i njihove projekcije za budućnost. 

Jedan od fokusa biće i uspostavljanje lakog, otvorenog i pouzdanog pristupa ovoj vrsti podataka, radi procene rizika i uticaja ovih ekstrema na različite aspekte života u našoj zemlji.

Ah, to čudno vreme: Pripremite se, meteorolog Nedeljko Todorović otkrio šta nas čeka u aprilu