Morski led rekordno nizak: Šta to znači za život na Zemlji?

Morski led koji prekriva okean oko Antarktika dostigao je rekordno nizak nivo ove zime, saopštio je američki Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu. To potvrđuje da je uticaj klimatskih promena na južnom polu sve jači.

Morski led u blizini Antarktika pokrivao je pre dve nedelje oko 17 miliona kvadratnih kilometara, a to je najniži zimski nivo otkako se ta merenja obavljaju. Leda je bilo oko milion kvadratnih kilometara manje nego 1986, kad je zabeležen prethodni rekord. 

Istraživači upozoravaju da to može da ima strašne posledice za životinje poput pingvina. Manje leda ubrzava globalno zagrevanje, jer se smanjuje količina sunčeve svetlosti koja se od leda odbija nazad u svemir.

Morski led je veoma važan u ekosistemima i u klimi. On pruža stanište mnogim stvorenjima. Zato je veoma važno da sačuvamo zamrznute delove sveta, a to ćemo uraditi tako što ćemo smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Takođe je važno napomenuti da je budućnost, odnosno količina zagrevanja, zapravo još u našim rukama. Možemo mnogo da uradimo. Čuli smo ove priče o pingvinima, i one su užasne. Ali hajde baš zato da napravimo promene.

Na južnoj hemisferi morski led uglavnom dostiže vrhunac oko septembra, pred kraj tamošnje zime, a najnižu tačku dostiže u februaru ili martu, kako se leto bliži kraju. Ovog februara je i letnji nivo bio rekordno nizak.

Ovo je počelo u toku leta. Morski led je bio mnogo ispod uobičajene pokrivenosti. Onda se ovaj zimski led smrzavao mnogo sporije nego obično. To je značilo da je usred zime, u junu i julu, zaista veliko područje Južnog okeana bilo istopljeno. Nedostajalo je dva i po miliona kvadratnih kilometara, što je područje Zapadne Australije.

Led na severnom polu, odnosno Arktik, takođe je bio teško pogođen klimatskim promenama tokom poslednje decenije. Tamo se led veoma brzo topi, pošto se severni region zagreva četiri puta brže od globalnog proseka.