Najveći koridor čiste energije na svetu: 1.800 kilometara reke i šest moćnih hidrocentrala

Doskorašnji autsajder u korišćenju zelene energije i najveći potrošač uglja – Kina, pustila je u rad najveći koridor čiste energije na svetu.

Koridor je dug 1.800 kilometara i sastoji se od šest hidrocentrala na rekama Jinša i Jangce. Poslednja, koja je punim kapacitetom puštena u rad prošle nedelje, je hidroelektrana Beihetan.

Ukupan kapacitet ove hidroelektrane iznosi 16.000 MW i to je trenutno druga brana na svetu po proizvodnji električne energije, iza takođe kineske brane koja pripada ovom koridoru, koja ima kapacitet od 22.500 MW.

Zbog složenih geoloških uslova, brana je napravljena kao lučna brana visoke dvostruke zakrivljenosti, maksimalne visine 289 metara i dužine luka 709 metara. 

U kraju bogatom vodnim resursima, struja će se proizvoditi i dalekovodima prenositi sa zapada Kine u ugrožene regione na istoku.

"Sa završetkom najvećeg koridora čiste energije na svetu, šest gigantskih elektrana mogu da ostvare zajedničko otpremanje i koordiniran rad. Kako godišnja proizvodnja električne energije dostiže 300 milijardi kilovat-sati, nestašica struje u centralnoj i istočnoj Kini, će biti ublažena", ističe Lei Mingšan, predsednik korporacije koja je izgradila hidroelektranu.

Brana je u oktobru izdržala snažan potisak vode do čak 16,5 miliona tona, obezbeđujući da voda po prvi put dostigne normalan nivo skladištenja.

"Sada je vodostaj na 825 metara, što je oko 225 metara više od nivoa prirodnog plovnog puta. Procenjuje se da proizvodi u proseku više od 60 milijardi kilovat-sati električne energije svake godine", navodi direktor izgradnje projekta Vang Žilin.

Ova azijska zemlja je trenutno najveći svetski potrošač uglja i emiter ugljen-dioksida. Ipak, energetska tranzicija uzima maha. Kina svoje kapacitete obnovljivih izvora na godišnjem nivou širi više nego Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Indija zajedno.

Sa puštanjem u rad ovog koridora smanjiće potrošnju uglja za 90, a emisiju ugljen-dioksida za čak 250 miliona tona. Očekuje se da će ovaj projekat pružiti veliki doprinos u naporima da do 2060. godine Kina postane karbonski neutralna.