Naučnici upozoravaju na globalno zagrevanje: Akumulacija gasova staklene bašte se ubrzava i približava ključnom pragu

Sve češće imamo priliku da čujemo termin globalno zagrevanje. Prema najnovijoj studiji, nalazimo se na lošem putu jer postoji opasnost da ljudi oslobode toliko gasova staklene bašte u naredne tri godine da će se teško izbeći ključni prag za ograničavanje globalnog zagrevanja.

Naučnici upozoravaju da se akumulacija gasova staklene bašte ubrzava i približava ključnom pragu. Izveštaj predviđa da će društvo emitovati veliku količinu ugljen-dioksida do početka 2028. godine i da će na taj način najverovatnije preći važne dugoročne temperaturne granice.

'Batut' objavio mere prevencije i lične zaštite tokom toplotnog talasa

Vrućine u Srbiji: Ne brinite, danas ćemo samo da se "kuvamo" - pakao tek dolazi

"Ne gledamo samo gde smo danas, već i šta to znači za ispunjavanje nekih ciljeva Pariskog sporazuma. Jedan od tih ciljeva jeste da se ulože napori da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni a mi izračunavamo preostali ugljenični budžet. To znači preostalu količinu ugljen-dioksida koja se još uvek može emitovati dok se zagrevanje održava na 1,5 stepeni“, kaže klimatolog na Imperijal koledžu Joeri Rogelj.

Naučnici smatraju da bi prelazak te granice značio još jače toplotne talase i suše, snažnije oluje i porast nivoa mora, što bi moglo da ugrozi male ostrvske nacije.

"Mislim da to pokazuje prilično surovu realnost, zar ne? Stvari ne samo što se pogoršavaju već se i mnogo brže pogoršavaju. Aktivno se krećemo u pogrešnom smeru u periodu koji bi nam bio potreban da ispunimo naše najambicioznije klimatske ciljeve. Dakle, u nekim izveštajima postoji svetla tačka, ali ne mislim da je zaista ima u ovom slučaju“, ističe za AP rukovodilac istraživanja klime Zik Hausfater.

Izveštaj pokazuje da se stopa zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem po deceniji povećala na skoro pola stepena. Povećanje emisija od sagorevanja fosilnih goriva je glavni pokretač.

Naučnici tvrde da je smanjeno zagađenje česticama, koje uključuje čađ i smog, još jedan faktor jer su te čestice imale efekat hlađenja koji je maskirao još veće zagrevanje.

Promene u oblacima takođe utiču na klimu. Sve se to pokazuje u energetskom disbalansu Zemlje, koji je sada za 25% veći nego što je bio pre samo desetak godina.

Zemlja konstantno apsorbuje sve više toplote nego što je oslobađa. Napori za suzbijanje emisija i uticaja klimatskih promena moraju da se nastave čak i ako se prekorači prag od 1,5 stepeni.

Tornado u Severnoj Dakoti ubio troje ljudi: Oluja ostavila pustoš na srednjem zapadu

Toplotni talas ubio više od 100 ljudi prošle godine: Indijci strahuju, opet počele ekstremne vrućine