Pčele su postale ugrožena vrsta: Mogu li ljudi opstati bez njihovog oprašivanja?

Ono što meci, granate i buldožeri nisu mogli, mogli su kiša i zahlađenje koji su ovog proleća zatvorili pčele u košnice umesto da idu napolje da prikupljaju nektar. Retki su pčelari u Gazi koji su imali pravi tip košnica da ih zaštite.

„Ova godina je bila posebno teška, klimatske promene nam donose patnju. Mnogo pčela je umrlo,“ kaže Valid Abu Daka.

Uprkos ekonomskoj blokadi od strane Izraela i Egipta, palestinci u Gazi su proizvodili 400 tona meda godišnje. Do pre par godina. Sada je ta proizvodnja upola manja i sve više opada.

I druge vrste posla opadaju, poput apiterapije. Apiterapija je lečenje pčelinjim proizvodima, od meda, preko propolisa pa sve do njihovog otrova. Zbog toga i doktori, među ostalim naučnicima, upozoravaju da će se sve što se desi sa pčelama, odraziti i na nas.

I mada nije tačno da bi ljudi izumrli ako pčele nestanu, tačno je da bi nam se ishrana znatno promenila, i to u jako kratkom periodu. Kafa bi recimo postala ređa i dosta skuplja, jer velikim delom uzgajanje kafe zavisi od pčela. 

Slično je i sa jabukama, borovnicama, lubenicama, lukom i krastavcima. Bez pčela, ukoliko bismo hteli da gajimo neke od tih vrsta – morali bismo naći način da svaku pojedinačnu biljku zasebno oprašimo. 

S druge strane, uzgajanje pšenice, kukuruza, pšenice i banana ne zavisi od pčela nego imaju druge načine oprašivanja.

U SAD-u pčelari godišnje gube oko 50 odsto svojih pčela. I tako već nekoliko godina zaredom. 

Slično je u Evropi, regiji, ali i širom sveta, gde su klimatske promene, upotreba pesticida te pojava raznih štetočina i virusa učinile pčele još jednom u nizu ugroženih vrsta.