Kako se bliži letnja sezona, hrvatski ronioci su organizivali veliko čišćenje njihovog priobalja
Timovi ronilaca izvukli su više od tone smeća iz plićaka oko hrvatskog ostrva Mljet u naporimada pomognu u čišćenju Jadranskog mora i smanjenju zagađenja u budućnosti.
Mljet, koji leži severozapadno od popularne turističke destinacije Dubrovnika, deluje kao "prirodna brana" za smeće koje struja nosi od juga ka severu.
Ronioci su razvrstali otpad u različite kategorije dok su plivali, koristeći vreće različitih boja da bi ga sakupili.
"Na ovom događaju imali smo prvo testiranje podvodnog odvajanja otpada, jer je naučnicima važno da tačno znaju koji je otpad u kojim količinama. Sada smo odlučili da ćemo svim roniocima podeliti kese različitih boja i da oni će nekako odvojiti otpad pod vodom", kaže Matko Pojatina, ronilac.
Većina prikupljenog otpada sastojala se od stakla i plastike, ali su ronioci pronašli i automobilske gume, te drvene i metalne ostatke u kristalno čistom moru oko ostrva.
"Pretpostavka je da 70 odsto otpada tone na morsko dno bilo u dubokom moru ili u plitkim priobalnim područjima. Organizovanjem ovih ronjenja na obali činimo nešto značajno, prvo, da se smanji količina otpada i negativan uticaj. smanjuje se pritisak plastike i morskog otpada, a drugo, da se podiže nivo ekološke svesti o tome da postoji nešto što se zove morski otpad i da je potrebno delovati", kaže Pero Tutman, naučnik na Insitutu za oceanografiju i ribarstvo u Splitu.
Iako je važno sprovesti operacije čišćenja, naučnici kažu da nedostatak podataka o smeću koje završava u Jadranu sprečava da se problem pravilno rešava. Nadaju da će uspostaviti mrežu koja će izveštavati o količini i vrsti smeća prikupljenog sa morskog dna i pomoći u kreiranju politika za njihovo smanjenje.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.