Superćelijske oluje za nauk i građanima i službama: Ovako se treba ponašati kada nas zadesi nevreme

Jako nevreme uz obilne padavine pogodilo je juče delove Beograda, a najviše problema bilo je u Mirijevu. Drveće je padalo na automobile, odleteo je krov u naselju Mali Mokri Lug. Vremenske nepogode baš na kakve je upozorio RHMZ sa narandžastim meteo alarmom na snazi. 

Za konkretne lokacije izdavaće se hitna upozorenja jedan do dva sata unapred. Da li je to vreme dovoljno da se grad organizuje u slučaju jakih nepogoda?

Apokaliptični snimci oluje u Kragujevcu: Jedna osoba povređena, pričinjena velika materijalna šteta

Šta smo naučili od prošle godine i superćelijske oluje koja je pogodila i Beograd?

Na ova pitanja odgovore nam je u emisiji "Popodne" dao sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju Grada Beograda Darko Glavaš.

"Sektor za vanredne situacije je odmah izašao na teren u Mirijevu. Značajne su informacije koje dobijamo od RHMZ, ali ono što ne možemo da dobijemo kroz upozorenje je koliki će biti intenzitet oluje do kraja i kako će se ona kretati. Ako gledamo samo prošlu godinu, gde smo imali i po sto litara kiše u samo nekoliko sati na određenim delovima grada, ovo u Mirijevu je problem koji se vrlo brzo prevaziđe, jer nismo imali zahvaćenu celu teritoriju grada", objašnjava Glavaš za UNU i dodaje:

"Ovo su pojave na koje se nikada ne možemo u potpunosti pripremiti i zato i imamo upozorenja. Narandžasti meteo alarm znači da je to opasna pojava, a crveni da je to izuzetno opasna pojava. To nije situacija kada treba da ste napolju i slikate se sa munjom u pozadini, nego kada treba da zatvorite prozore i budete u kući. Nije situacija kada sedate u kola i krećete na put, nego čekate da oluja prođe. U narednim danima nas takođe očekuju ekstremne vremenske pojave. Imamo najavu za celu nedelju da će biti dosta nestabilna.“

Velika količina padavina potencijalni je problem i za kanalizaciju i crpne kanale koji tu vodu treba da prime. A sa druge strane, velika opasnost prilikom nevremena preti i od velike električne aktivnosti usled grmljavine. 

“Superćelijska oluja koja se desila prošle godine na teritoriji Beograda, a posle toga i na teritoriji Beograda i Novog Sada, bila je takva da smo samo u jednom satu imali 180 intervencija Zelenila I Elektrodistribucije i slično: Tada je prvi deo oluje udario u nekoliko trafostanica i tada je krenuo da čupa drveće. Mi smo prošle godine imali nekoliko hiljada drvoizvala tokom superćelijske oluje na teritoriji grada Beograda i samo u prvom danu je Zelenilo Beograd imalo 380 intervencija. Onda uzmite u obzir ono što se desilo u Novom Sadu, kada je grad Beograd dao 10 vozila ispomoći za rad na visini sa električarskim ekipama, gde je moralo da se sanira više opština ili više delova samog Novog Sada i okoline. Gde je bio kompletno devastiran elektro-energentski sistem u određenim opštinama", pojašnjava Glavaš i dodaje:

"Ove oluje jesu nešto što je bilo neuobičajeno pre nekoliko godina na našim prostorima, ali smo nažalost svedoci toga da su počele određene klimatske promene i da dolaze sve intenzivnije ekstremne vremenske situacije. Tako da, svi zajedno moramo da radimo na prevazilaženju ovog problema.” 

Odakle ovako jake oluje u Srbiji? Klimatolog sve objašnjava - kriv vazduh iz Afrike