UNA pita: Zašto je reciklaža zapostavljena u Srbiji i kako podstaći ljude da vode računa o životnoj sredini

Smanjite otpad, reciklirajte, mislite "zeleno" - ovo su samo neke od fraza koje srećemo u brojnim ekološkim kampanjama.

Recikliranje je decenijama rutina i najnormalnija stvar u svim zemljama Evrope, dok je u Srbiji, nažalost, zapostavljena.

Švajcarska primer dobre prakse: Potrošači u 2024. reciklirali više od devet tona plastike

Plastiku menjaju obnovljivim materijalima: Lego pravi ogroman zaokret u proizvodnji

Proverili smo, zbog čega je to tako i kako podstaći ljude da više vode računa o životnoj sredini.

Zagađenje vode, zemlje, vazduha i stvaranje otpada postali su društveni, a ne samo ekološki problem. U procesu zaštite životne sredine vrlo važnu ulogu igra i reciklaža.

Eli Nešić, jednom nedeljno reciklira svoj otpad. Ipak, nezadovoljan zbog nedostatka reciklažnih mesta, kaže za UNU da je razvijanje eko navika ključno kako bi se smanjilo zagađenje.

„Što se tiče reciklaže, jeste nezgodno jer da, stvarno nema previše mesta na kojima može da se reciklira. Zapravo mi imamo sreće što živimo relativno blizu reciklažnih kontejnera. Treba edukovati prosto ljude, sad ne znam koji bi najbolji način bio za to. Možda kroz neke kampanje. Prosto dići svest ljudima, jer stvarno ima previše otpada“, kaže za UNU Nešić.

Kada je reč o reciklaži - nigde u svetu, kažu ekolozi, situacija nije sjajna. Međutim, ono što je bitno istaći, jeste da je reciklaža profitabilna delatnost i da je to jedan od ekoloških problema koji se relativno lako može rešiti.

„Ti ljudi koji se kod nas bave reciklažom, to su uglavnom kod nas privatne firme, ostvaruju profite. I sad šta je zanimljivo, mi imamo dosta tih firmi koje se bave reciklažom, i neke imaju čak tolike kapacitete da ne mogu da nakupe dovoljno otpada kod nas, nego uvoze iz inostranstva“, objašnjava ekolog Dejan Zagorac.

Dodaju da je velika odgovornost i na lokalnim samoupravama, jer su one zaslužne za organizaciju akcija poput separacije i odvoženja otpada.

„Te firme isto privatne se žale da većinu otpada dobijaju od sakupljača iz kontejnera bukvalno. Tako da bi bilo dobro da se, neka određena društvena akcija organizuje, da se odvaja otpad. Često se dešava da mi recikliramo otpad, imate svuda one kaveze za plastiku i druge materijale, ali se onda sve to skupi i odnese se na deponiju“, poručuje za UNU Zagorac.

Otpad je nešto što većina građana gleda kao problem koji žele da reše, međutim i dalje postoje oni koji ne žele da razviju svoju ekološku svest i stvore reciklažne navike.

Iako postoje posebni kontejneri za papir, plastiku i staklo, većina građana i dalje bira obične kontejnere - a razlika između njih je upravo razlika između otpada i resursa.

Za ekološku Srbiju: UNA je proverila gde se to od reciklažnog materijala prave lutke za decu

Reciklaža stare odeće: Zašto je pustinja Atakama ključna kad pričamo o održivosti materijala?