Zašto narod toliko mnogo umire od toplotnih talasa i oluja? Za sve je krivac samo jedna promena

Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom dovele su do toga da deset najsmrtonosnijih ekstremnih vremenskih neprilika u poslednjih 20 godina budu intenzivnije, a mogućnost da će se dešavati je postala najmanje dvostruko verovatnija, pokazala je nova analiza naučnika grupe World Weather Attribution (WWA) na Imperijal koledžu u Londonu.

Oluje, toplotni talasi i poplave koji su u poslednje dve decenije pogodile Evropu, Afriku i Aziju ubile su više od 570.000 ljudi, piše Bi-Bi-Si (BBC).

''Ova studija bi trebalo da otvori oči političkim liderima koji se drže fosilnih goriva koja greju planetu i uništavaju živote. Ako nastavimo da sagorevamo naftu, gas i ugalj, patnje (ljudi) će se nastaviti“, rekla je Friderike Oto, suosnivačica WWA.

Ljudi će poželeti drumova, al' drumova nigde biti neće: Kako klimatske promene utiču na puteve?

Klimatske promene nastavljaju da prave haos: Farmeri ne pamte ovako loš rod kestena

Istraživači su se fokusirali na 10 najsmrtonosnijih vremenskih događaja registrovanih u Međunarodnoj bazi podataka o katastrofama od 2004.

Najsmrtonosniji događaj u poslednje dve decenije bila je suša u Somaliji 2011. za koju se smatra da je ubila više od 250.000 ljudi. 

Istraživači su otkrili da su nedovoljne padavine koje su dovele do suše bile ekstremnije zbog klimatskih promena.

Na listi se nalazi i toplotni talas koji je pogodio Francusku 2015. godine i tokom kojeg je preminulo više od 3.000 ljudi, a istraživači kažu da je visoka temperatura dvostruko verovatnija zbog klimatskih promena.

Lista takođe sadrži evropske toplotne talase iz 2022. godine, kada je umrlo 53.000 ljudi, i 2023. godine, kada je život izgubillo 37.000 ljudi. Ovi događaju bi bili nemoguće bez klimatskih promena, navode naučnici u studiji.

Kako se dodaje, klimatske promene su povećale intenzitet smrtonosnih tropskih ciklona koji su pogodili Bangladeš 2007. godine, Mjanmar 2008. i Filipine 2013. godine.

"Ogroman broj smrtnih slučajeva koji stalno viđamo u ekstremnim vremenskim uslovima pokazuje da nismo dobro pripremljeni za zagrevanje od 1,3 stepena Celzijusa, a kamoli za 1,5 stepeni ili 2 stepena", rekla je Rup Sing, iz Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koji podržava WWA.

Ona je rekla da je ova studija pokazala potrebu da sve zemlje izgrade otpornost na klimatske promene i upozorila da će se rekordi ekstremnih vremenih prilika povećavati zajedno sa zagrevanjem planete.

Čovečanstvo radi protiv sebe: UN upozorile na porast temperature do tri stepena do kraja veka

Upozorenje koje će vas šokirati: U jednoj evropskoj zemlji za 30 godina pojedina mesta biće pretopla za život