Završna runda pregovora o plastici u Ženevi: Da li će svet stati na put globalnom zagađenju?

U Ženevi se održava završna runda pregovora o plastici. Postavlja se pitanje hoće li svet stati na put globalnom zagađenju. Oko 100 zemalja želi da ograniči proizvodnju, kao i da se pozabavi čišćenjem i reciklažom, dok SAD zajedno sa industrijom plastike ne podržava globalna ograničenja proizvodnje ili zabrane određenih proizvoda.

Ključna podela je oko toga da li sporazum treba da zahteva smanjenje proizvodnje plastike, čemu se moćne zemlje proizvođači nafte protive, jer se većina plastike pravi od fosilnih goriva. Kažu da redizajn, reciklaža i ponovna upotreba mogu rešiti problem, dok druge zemlje i neke velike kompanije smatraju da to nije dovoljno.

Zatvarate li ili otvarate prozore za vreme paklenih vrućina? Iznenadiće vas šta na ovo kažu stručnjaci

RHMZ upalio sve alarme: Stiglo upozorenje na pakleni vikend i podjednako vrelu sedmicu

"Prvi put u istoriji, svetu je nadohvat ruke pravno obavezujući međunarodni instrument za okončanje zagađenja plastikom. Suočavamo se sa globalnom krizom. Hitnost je stvarna", kaže Luis Vajas Valdivijeso, predsednik Međuvladinog pregovaračkog odbora o zagađenju plastikom.

Između 19 i 23 miliona tona plastičnog otpada godišnje iscuri u vodene ekosisteme. Taj broj bi, prema podacima Ujedinjenih nacija, mogao da poraste za čak 50% do 2040. ako ne bude preduzeta hitna akcija.

"Ljudi su generalno ogorčeni zagađenjem koje vide u našem okruženju. Znamo da je plastika u našoj krvi i u našim telima, a ne samo u prirodi i okeanu. Ljudi žele rešenja", ističe Inger Andersen, izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu

"Zagađenje plastikom zaista pokreće ono što nazivamo trostrukom planetarnom krizom. Ubrzava klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađuje svaki kutak naše planete", smatra Grejam Forbs, šef delegacije Grinpisa na pregovorima.

U martu 2022. 175 zemalja se složilo da do kraja 2024. godine sklopi prvi pravno obavezujući sporazum o zagađenju plastikom. Trebalo je da se pozabave punim životnim ciklusom plastike. Prošlogodišnji razgovori u Južnoj Koreji trebalo je da budu poslednja runda, ali nije postignut konačni dogovor. Svake godine svet proizvodi više od 400 miliona tona nove plastike, a taj broj mogao da se udvostruči u narednih 15 godina ako ne bude promena politike.

Toplotni talas ne "ubija" samo Srbiju: U Španiji se nadaju da će preživeti, u Kini ljudi beže na rafting

Globalno zagrevanje sve veće: Klimatska kriza preti da poremeti svetsku ekonomiju