"Persefonin vrt": Izložba slika Katarine Žutić na osmom Kontaktu

Izložba će se održati u Dorćol Platz, Dobračina 59b u Beogradu od 19.03. do 08.04.2024.

16.03.2024. 15:02
  • Podeli:
Katarina žutić izložba-65f5988bb42f3.webp Foto: Promo

Katarina Žutić je umetnica koja prvi put u Beogradu izlaže svoje slike u kombinovanoj tehnici.

U potrazi za svojim stilom oprobala se u akrilima, akvarelima i kombinovanoj tehnici. U njenim radovima koji nisu akvareli, često se može primetiti kolaž kao nešto što je svojstveno njenom izrazu. Završila je FDU odsek za glumu i kasnije master režije. Kolažne papire pravi od svojih iskorišćenih glumačkih tekstova.

Imala je bend Kamikaze, u kom je svirala bas gitaru i pevala svoje pesme. Do sada je izlagala pejzaže u akvarelu, sa željom da decentralizuje i afirmiše kulturne dogadjaje van prestonice, pa je sa uspehom imala samostalne izložbe pod zbirnim naslovom "Moja klimatska meno promena" u tri ciklusa:

  • ciklus Leto i jesen, Centar za kulturu "Srbobran" 17.10.’22.
  • ciklus Zima, Galerija kulturnog centra "Zlatibor" 11. 3. ‘23.
  • ciklus Proleće, Centar za kulturu "Kovin" 13. 6.’23.

 

Ove izložbe imale su jasnu poruku očuvanja prirode njene snage i lepote u vidu prizora prirodnih lepota, kao i posledica koje dolaze usled nemara prema svom okruženju u vidu postapokaliptičnih prizora jalovišta i uništene pustopoljine. Crta i slika čitav život, koristila sve što joj je bilo dostupno od materijala, medjutim, u prethodnih pet godina odlučila je da se tome posveti do kraja. Završila je brojne kurseve slikanja. Napravila je svoj atelje, u kome je održavala radionice. Oprobala se u pejzažima, apstrakciji i ovog puta nam se, kombinovanom tehnikom, predstavlja kroz nadrealizam.

Po mitologiji, Persefoni možemo pripisati smene godišnjih doba, budući da ona pola godine boravi u svetu živih, dok drugu polovinu provodi u Podzemlju, kraljevstvu mrtvih. To su motivi koji su me navodili na mom putu, da bih stigla do slika koje su u postavci ove izložbe.

Na ličnom planu, Persefona je kći vrhovnog vladara Olimpa, Zevsa i njegove žene Demetre. Izmedju mnogih prosaca Persefonine ruke, Had je našao rešenje kako da je uzme za ženu. Vladar Podzemlja, uz Zevsovu dozvolu, oteo je Persefonu od Demetre, njene majke, oženio je, pa odveo da sa njim zajedno i ravnopravno vlada podzemnim svetom.

Ona je rastrzana izmedju obaveza prema mužu i bračnim zavetima sa jedne i ljubavi prema majci, i začetku života koji donosi zemlji sa druge strane. Rastrzanost prepoznajem kao stvaralac koji ima puno ideja i neretko sam na velikim mukama da ispunim sve što sam sebi zadala, dok vreme konstantno curi kroz prste, sve nas iza ćoška čeka “podzemni svet”, a meni se čini utešno ako nas tamo dočekuje i Persefona. U njoj vidim vezu izmedju nas koji živimo i naših pokojnih…

Drveće je tu kad se radjamo, jer drugačije ne bi ni mogli da se rodimo - ne bi bilo vazduha. Ono nemo posmatra naše, za njih, kratke živote i kad umremo, njihovo nas korenje grli. Šta ako je svrha naših tela nakon smrti jednostavno đubrivo za zemlju iz koje raste drveće? To vidim kao jasnu sponu izmedju materijalnog i duhovnog sveta. Često me opseda ova misao.
Verujem da svako drvo ima koren u nekom našem pretku i lično imam stav da je drveće na nekom metafizičkom nivou simbol koji povezuje život i smrt, dve suprotne i nerazdvojive ideje.

Ruke su motiv koji se, sa drvećem, provlači kroz sve slike i na taj način sam pokušala da ukažem na moć koju mi ljudi imamo da uradimo nešto veliko i dobro. Moć da zajedno stanemo na put uništenja, ne samo tekovina civilizacije, već i prirode u kojoj živimo.

Najzad, vrt. Pojam koji ima jaku semiotiku.

U mnogim religijama, prvenstveno u hrišćanstvu, vrt je predstavljen kao lep zagrobni život, ispunjen blagodetima. Kako to da nismo svesni lepote i snage vrta prirode u kom živimo sada i ovde? Mi najčešće taj vrt našeg življenja trujemo i uništavamo. Znamo li da je edenski vrt – vrt u kom možemo živeti na zemlji? Možemo, ali samo pod uslovom da ga očuvamo, negujemo i neumorno zalivamo. Počnimo od naše duhovne prirode i stići ćemo i do prirode koja nas hrani i okružuje.

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()