Hrvati priznali: "Srpska kinematografija je gigant za sve u regionu"

Samo jedan srpski film, "Volja sinovljeva" bio je dovoljan da Hrvati javno priznaju da "srpska kinematografija u ovom trenutku deluje gigantski u odnosu na gotovo sve regionalne", objavio je Index.hr.

Reč je o novom ostvarenju reditelja Nemanje Ćipranića "Volja sinovljeva", a Hrvati nisu štedeli komplimente za kompletnu srpsku filmsku umetnost.

"Tako je u gotovo svakom aspektu filmske umetnosti - režiji, glumi, scenariju, a ponajviše u produkciji, u čiji razvoj su susedi uložili dovoljno, očigledno metodično i kontinuirano, da su projekti o kojima se nekada moglo samo sanjati, poput "Volje sinovljeve", postali mogući".

Sergej Trifunović otkrio koliko je Lepa Lukić uzela novca njegovom ocu na pokeru: "Odrala ga je"

Autor teksta je dodao i da su više puta u recenzijama filmova i serija koji dolaze iz Srbije spominjali kako se i dalje traži ona magična nit kojom će se ostvariti i globalni, a ne samo regionalni uspeh.

"Ono nešto specifično po čemu će njihova pop-kultura postati svetski prepoznatljiva. Možda je potrebno da dobiju malo vetra u leđa s američke strane da bi se to dogodilo, a možda i ne; o tome nekom drugom prilikom".

"Volju sinovljevu" su nazvali postapokaliptičnim filmom na tragu "Pobesnelog Maksa".

"Ali, sasvim je jasno da Srbi u tom smislu kopaju najizdašnije, istražujući dubine koje čak ni u vreme zajedničke države nisu bile eksploatisane ni zamislive. Ovoga puta reč je o podžanru distopijskog SF-a ili, kako se obično kaže, postapokaliptičnom filmu na tragu 'Mad Maxa'", naveo je isti medij, pa dodao:

"Već gledanjem trejlera za 'Volju sinovljevu' postaje jasno da se tvorci ovog čuda ne šale, nego ozbiljno bacaju jake adute na sto. Vrhunski izgled scenografije, kostima, maski, fotografije, zvuka i opšti estetski utisak stvaraju kod prosečnog gledaoca neminovan osećaj da ti likovi moraju progovoriti na engleskom, verojatno s jakim australijskim naglaskom. Ali, onda čujemo reči na dobro poznatom dijalektu (od kojeg nekima trnci krenu niz kičmu) i moramo protrljati oči kako bismo bili sigurni da je ono što gledamo zaista stvarnost, a ne još jedna montaža".

U nastavku teksta, autor kaže da ipak nije reč o montaži.

"Nije dip fejk. Trejlerr, osim što je stvorio neverovatno uzbuđenje, učinio je i dobru stvar jer je svoj svet, njegov kontekst i radnju ostavio pod velom tajne, tako da je uzbuđenje radoznalih fanova, koji su 26. 11. pohrlili na premijeru u beogradski Sava Centar, bilo poprilično visoko".

Kako su naveli, film je najavljen kao istinska prekretnica u istoriji srpske kinematografije.

Sin hrvatskog pevača ubijen u Ekvadoru: Usred bela dana izrešetan

"Automatski i svih povezanih (voljno ili nevoljno). Čekali smo nestrpljivo da saznamo više o tom svetu koji nam se otkrivao samo kroz fragmente dijaloga...Pa što je sve to? Kakva se mitologija krije iza svega? Je li to zaista 'Mad Max s aromom šljivovice?' Je li sadržaj podjednako jak kao i predstavljeno pakovanje ili je u pitanju samo jedno dobro skrojeno Potemkinovo selo?...Dakle, 'Volja sinovljeva izgleda' odlično! U više od dva sata trajanja ambijent i prostranstvo postapokaliptičnog sveta prikazani su nam izdašno i bez ustezanja. Ono što je u tom smislu nedostajalo njegovom Džeju i Dorćolu sedamdesetih i osamdesetih Nemanja Ćeranić je u 'Volji' uspio ostvariti i kamera nas vodi i daje izdašan uvid u pustoš ostalu nakon nuklearne katastrofe".

Autor dodaje da je krunski dragulj u tom smislu vizual grada- mesta koje nema ime.

"Već je to, verovatno, jedina velika preostala urbana naseobina ovoga sveta sa središtem u zloslutnoj Kuli, koju vrlo detaljno vidimo i izvana i iznutra... Svet 'Volje sinovljeve' je budućnost nakon velikog uništenja koje se dogodilo ne znamo kada i ne znamo gde. Veze s današnjicom i bilo čime iz nama poznate socijalne, kulturne ili geopolitičke stvarnosti svedene su na minimum".

Potom, vidno impresioniran filmom, prepričava njegov sadržaj, s posebni osvrtom na sve glavne likove i glumce koji su ih, očigledno, savršeno dočarali.

"Dakle, osim što su ponosni Srbi, Ćeranić i Madžarević, kao i njihova ekipa, više od svega su i posvećeni filmofili, pa osim srpsko-epskih, ovde, makar u smislu vizualnih rešenja, prevladavaju omaži američkoj kinematografiji, vesternima, ali i samurajskoj estetici u njenom pop-kulturnom derivatu. Ako želimo biti potpuno objektivni, ta vrsta omaža im je prilično uspela i bez trunke rezerve treba priznati da je napravljena respektabilna žanrovska mešavina koja otvoreno slavi i priznaje svoje filmske uzore..."

Na kraju, autor je uputio i zamerku.

"Lepo je evocirati sve te sablje, junake, guslare, megdane, zrna pšenice, otpore tuđinu, običaje, ali bez živog duha naroda sve je uzalud. A taj duh živio je moćno i jako upravo kroz dijaloge srpskih filmova, koji su oduvek bili najsočniji, najsmešniji, najživotniji, najmemorabilniji. Replike legendarnih glumaca iz ovog dijela kinematografije bivše Jugoslavije, i pre i posle rata, najviše su se prepričavale od Triglava do Đevđelije..."