Lordan Zafranović: Film 'Zlatni rez 42' pravim za svetsku publiku

Reditelj Lordan Zafranović rekao je danas da se očekuje da će do kraja ove godine biti završen njegov film "Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)". 

Zafranović je rekao Tanjugu da su sada intenzivne pripreme u svakom detalju, uključujući završnu podelu uloga, i da se nada da će kad za nekoliko meseci počne snimanje ono biti završeno do kraja leta. 

Prema njegovim rečima, nakon postprodukcijskih poslova film bi trebalo da bude gotov do kraja godina. "Sada sam u zreloj fazi u kojoj pokušavam napraviti film koji sam pokušao pre mnogo godina, o deci Kozare i stradanju življa 1942. godine. Učinilo mi se dosta aktuelnim s obzirom na migracije i smrti ljudi i dece na plažama Italije, koji pokušavaju da se domognu Evrope", naveo je Zafranović.

Tvorac "Okupacije u 26 slika" (1978) i "Pada Italije" (1981) je naveo da će "Zlatni rez 42 (Djecu Kozare)" pokušati "napraviti snažno", blisko njegovoj estetici i iskustvu "koje će verovatno se videti na filmu". Prema njegovim rečima, cilj je da se napravi "film za široku svetsku publiku, da ga gledaju na svim kontinentima". 

"I da na neki način ovde, u krajevima gde žive Srbi, gde je svaka familija imala po nekoliko ubijenih i nestalih, da dobiju određenu satisfakciju da neko na umetnički način obradi tema zla i stradanja, koje se nikada više ne bi trebalo ponoviti", ocenio je Zafranović.

Stradanja u ustaškom koncentracionom logoru Jsenovac tokom Drugog svetskog rata bila su filmska tabu tema u komunističkoj posleratnoj Jugoslavji, smatra Zafranović. 

"(Josip Broz) Tito i kompanija nisu dozvoljavali zbog bratstva i jedinstva da se upire prst na stradanje i žrtve, da se ne bi napravio razdor. Čini mi se da je to nekako bilo ostalo po strani", ocenio je sineasta. 

Nakon što je prilikom jedne posete muzeju Jasenovac "doživeo užas u susretu sa tim zlom", Zafranović je razmišljao da snimi o tome igrani film, pa je prethodno uradio dokumentarni film "Krvi i pepeo Jasenovca" (1983). Igrani film na osnovu scenarija književnika Arsena Diklića (1922-1995) nije stigao uraditi pošto se već sredinom osamdesetih nagoveštavao rat na području Jugoslavije. 

"Sada nakon 40 godina vratio sam se natrag u drugačijoj formi. Na scenariju Diklića sam izvršio dosta velike izmene, približio ga gledaocu danas i mojoj estetici", naveo je reditelj.