Kim Katral o Samanti, seriji 'Seks i grad' i novim ulogama

Dok je u kultnoj romantičnoj komediji "Seks i grad" njena junakinja Samanta Džouns branila svoje geslo "bolje je uživati u dobrom seksu kao muškarac, nego izgubiti živce tragajući za savršenom vezom", glumica Kim Katral, sada kao Emili Frenč u seriji "Svedok krivičnog gonjenja", otkriva da previše uživanja u ljubavnim igricama ponekad može stajati i života.

U ovoj mini-seriji sažetoj u tri epizode, koja se kao još jedna TV adaptacija kraljice trilera Agate Kristi emituje na kanalu Epik drama, Kim se publici predstavlja u roli žene oko koje se okreće svet čak i kad je žrtva ubistva. To je bio povod da se vrati na početak 20. veka, otkrije tajnu sponu između serija "Seks i grad" i "Svedoka krivičnog gonjenja", ali i to zašto će zauvek biti zaljubljena u svoju Samantu Džouns, iako je odbila da joj se vrati u nastavku čuvenog serijala.

Možete li da napravite paralelu između "Seksa i grada" i nove serije?

- Nisam do sada imala priliku da pred kamerama osetim duh romana Agate Kristi. Doduše, reč je o delu koje nije toliko tipično za ovu spisateljicu. Zahvaljujući scenaristkinji Sari Felps, koja je već "doktorirala" adaptacije Agatinih krimića, dobili smo nešto potpuno novo. Neke rečenice koje izgovaram u ovoj seriji više liče na nešto što bi rekla Samanta, a što sigurno ne biste čuli od londonske dame iz 1920. Međutim, baš zbog tog perioda mi se i dopala ova serija, rekla je Kim za Kurirov 'TV ekran'.

Zbog čega najviše?

- Bilo je to doba rađanja sloboda - seksualnih, polnih, rasnih. Londonom su tada vladale promiskuitetne dame optočene perjem i dijamantima, koje su lagano svojim ženskim čarima topile ono viševekovno snažno muško JA. Bilo je to vreme kada su žene konačno počele da dižu svoj glas.

Ko je vaša junakinja?

- Emili Frenč je bogata udovica koja je i pre udaje imala status i vodila poreklo iz dobrostojeće porodice. U trenutku kada je upoznajemo u seriji, novca ima toliko da ne zna šta će s njim. Međutim, kako to obično biva, u ljubavi nema sreće. Zbog toga koristi ono što ima kako bi dobila ono što želi. Novcem počinje da podmićuje mladog naočitog momka Leonarda da joj pravi društvo. S vremenom on postaje njen miljenik, a koliko daleko ide Emilina opčinjenost ovim mladićem, govori i činjenica da je deo svog bogatstva testamentom namenila njemu. I tada umire. Njena ljubomorna služavka Dženet optužuje Leonarda za ubistvo, a da li je on taj koji ju je i ubio, saznaćete ako pogledate seriju (smeh).

Šta vam se dopada kod Emili?

- Ono što najviše volim kod nje jeste ono što bi Samanta nazvala "muškošću". Ona je, zahvaljujući svom bogatstvu i uticaju, barem u romanu, bila jedna od prvih žena koje su imale pravo glasa. Bila je veliki feminista, imala čvrsto izgrađene stavove i nije poštovala muškarce. Za to vreme bila je potpuna anomalija. Baš kao i Samanta. Čini mi se da sam slaba na žene koje znaju šta žele. Moć je jedan od najsnažnijih afrodizijaka.

Da li su snažne žene poput Emili ili Samante pronašle tajni recept za sreću?

- Titula snažne žene nosi veliki teret. Sa jedne strane, raspolažete najvećim blagoslovom. Da bez opterećenja i straha od toga šta će neko reći kažete doslovno sve što vam je na duši i svom snagom svoje ličnosti stanete iza toga. To je istinska sloboda. Međutim, takav stav sa sobom nosi i ogromnu usamljenost, jer živimo u svetu ljudi koji vole da se skrivaju iza maski, da glume život. Malo je iskrenosti, i u takvim okolnostima oni koji udaraju šakom o sto izazivaju nelagodu. Odudaraju i bivaju odbačeni. Zbog toga sam u Emili, kao i u Samanti, pokušala da dokučim šta je to što ih tako snažne čini ranjivima. Da li su to one same, ili činjenica da bi, kako bi se uklopile u svet, morale da odbace ono što jesu.

Na koji način su Samanta i "Seks i grad" obeležili vašu karijeru?

- Oduvek me je privlačilo da tumačim likove seksualno komplikovanih žena. Ali ne na banalan način. Smatram da žene i kompleksnost tog fenomena "kako biti žena", posebno u današnjem društvu, nisu dovoljno istraženi. U poslednjih 15 godina, od kraja "Seksa i grada", provela sam mnogo vremena radeći u Evropi. Imala sam veliku sreću da igram likove koji su kompleksni i višedimenzionalni. Veoma sam srećna što sam u ovoj fazi karijere jer mogu da sagledam sva pitanja i izazove koje imam u svetu kao žena od preko 60 godina.

Jesu li vam uloge pomagale u nekim životnim situacijama?

- Na neki način, moj posao i uloge iskoristila sam kao ličnu psihoterapiju, da pronađem odgovor na sva ona pitanja koja sebi postavljam otkako sam u ovoj koži. Divna stvar u vezi sa serijom "Seks i grad" je to što je eksplicitno otkrivala i delila s publikom četiri različita gledišta u svakoj od epizoda koju smo pogledali. Smatram da su te četiri tačke gledišta zajedno činile jednu kompletnu ženu. Sada, iz ove tačke, shvatam da je Samantin najveći strah bio strah od bliskosti. I verujem da on s godinama postaje sve dominantniji. To je oblast čijim se istraživanjem trenutno bavim. Da li ljubav prema sebi s godinama prelazi u opasnu zavisnost?

Šta najviše cenite kod Samante?

- To što nikada nije osuđivala ljude. I što je zahtevala od drugih da je posmatraju na isti način. Kad se ne foliraš, imaš tu nebesku privilegiju da te ne zanima šta drugi misle o tebi. Ali i da ceniš ljude zbog onoga što jesu. Njeno poštovanje i ljubav za ljude do kojih joj je stalo stena su njenog karaktera. Volim da mislim da deo te stene i dalje nosim u sebi.