Pružio mu podršku u momentima kada nije ličio na sebe: Voja Brajović o poslednjem susretu sa Lauševićem

Voja Brajović je ispričao da je Žarko Laušević bio slomljen, ali da nije hteo to da pokaže pred njim i koleginicom Merimom Isaković, sa kojom je došao da mu pruži podršku nakon stravičnog događaja.

Kolega i prijatelj Žarka Lauševića, Voja Brajović, govorio je i o njihovom poslednjem susretu. On je jedan od retkih koji ga je svojevremeno posetio u zatvoru, i to samo nekoliko dana nakon tragičnog događaja, čega se prisetio i ovom prilikom.

"Poslednji put smo se videli pre jedno pola godine. Radili smo na istom projektu - "Vreme smrti". Žarko je glumio Živojina Mišića, a ja sam igrao ulogu Radomira Putnika. Mi smo se dugo družili, a odlazio sam i u posetu kod njega u zatvor onih dana, kada se desila antologijska tragedija za njega", rekao je Voja za portal Republika.

Voja Brajović o smrti i poslednjim danima Gage Nikolića: Igrali smo mu predstavu kraj postelje

Inače, u tih kratkih pet minuta, koliko je trajala poseta, samo nekoliko dana nakon što je Žarko uhapšen zbog ubistva, dvoje kolega mu je pružilo podršku u momentima kada više nije ličio na sebe. Brajović ga je tada posetio zajedno sa koleginicom Merimom Isaković, a kako je otkrio, razgovarali su s Lauševićem samo o porodici i predstavama u kojima nije mogao da igra.

U posetu u zatvor Spuž otišli su na Meriminu molbu, a omogućeno im je da u prisustvu istražnog sudije Tomislava Vešovića posete Žarka. Brajović je posle tog susreta rekao da je Žarko bio skroz izobličen, a da je Lauševićeva skromnost bila što svoje probleme nije želeo da prenosi na druge.

"Žarko je potpuno skrhan", rekao je Voja u intervjuu za dnevni list Borba 6. avgusta 1993, te naglasio:

"Video sam jednog čoveka koji je slomljen, jako izobličen, sa tragovima borbe na licu, nogama. Žarko je pokušao da prikrije povrede. Bila je tu i Merima i nije hteo da nas gane", reko je Brajović.

Kako njegove kolege kažu, Laušević će među prijateljima i u javnosti ostati upamćen po skromnosti, koju je celog života negovao. Nije voleo da se piše o njemu, skrivao se od očiju javnosti, a onima koji su ga najbolje poznavali svoje probleme nije nametao.