Henks: Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji mogao bih da se pojavljujem u filmovima i posle smrti

Poznat i po svojim komičnim i dramskim ulogama, Tom Henks, jedna od najpopularnijih i najprepoznatljivijih filmskih zvezda širom sveta, kaže da bi tehnologija mogla da se koristi za ponovno stvaranje njegovog lika tako da bi mogao da se pojavljuje u filmovima „od sada pa do kraja sveta“, prenosi Bi-Bi-Si.

Međutim, priznaje da ovakav razvoj događaja stvara ozbiljne umetničke i pravne izazove.

Ovakve stavove glumac je izneo pošto je Nil Tenant iz „Pet šoš bojsa“ rekao kako bi muzičari mogli da koriste veštačku inteligenciju za rad na pesmama.

„Ovo postoji još odavno“, podseća Henks. „Kada smo snimali film Polar ekspres – ogromna količina naših ličnih podataka je bila zaključana u kompjuteru – bukvalno smo bili kopirani“.

„Videli smo da ovo dolazi, videli smo da će postojati ta mogućnost da se nule i jedinice iz računara pretvore u naše lice i lik. Od tada se to uvećalo za milijardu puta i vidimo ga svuda."

Polar ekspres, objavljen 2004. godine, bio je prvi film koji je u potpunosti animiran korišćenjem tehnologije digitalnog snimanja pokreta.

Henks navodi i da se u filmskoj industriji vode razgovori o tome kako da se glumci zaštite od efekata novih tehnologija.

„Mogu da vam kažem da se vode rasprave u svim udruženjima, svim agencijama i svim pravnim firmama kako bi se došlo do pravnih posledica zaštite lika i glasa, i sve ostale naše intelektualne svojine“, dodao je Henks.

„Sada je potpuno izvodljivo, ako bih poželeo, mogao bih da se pojavim u serijalu od sedam filmova u kojima bih od sada pa nadalje imao 32 godine.“

„Pomoću veštačke inteligencije ili dip-fejk tehnologije sada svako može da se pretvori u bilo koju životnu dob. Mogao bi da me udari autobus sutra i to je to, ali moje pojavljivanje u filmovima bi moglo da traje, i traje, i traje.“

„Bez razumevanja veštačke inteligencije i dip-fejk tehnologije, ništa vam neće reći da to nisam pravi ja. A imaće određeni stepen kvaliteta kao da sam živ. To je svakako umetnički izazov, ali je takođe i pravni.“

Slična tehnologija je već korišćena u najnovijem filmu o Indijani Džonsu, za koji je osamdesetogodišnji Harison Ford „podmlađen“ za uvodnu sekvencu.

Filmski stvaraoci su pregledali arhivski materijal mlađeg Forda pre nego što su ga ukomponovali sa novim snimcima, stvarajući iluziju Indijane Džonsa iz 1944.

Henks dodaje i da bi tehnološki razvoj mogao da dovede do toga da se verzija njega generisana veštačkom inteligencijom pojavi i u filmovima u kojima on nikada ne bi prihvatio da glumi.

„Ljudi će čak moći i da kažu, da to je veštačka inteligencija napravila, ali pitanje je da li će ikoga biti briga što je to tako? Postoje neki ljudi kojima to neće biti bitno, koji neće napraviti to razgraničenje.“

VI takođe postavlja velike dileme i pred muzičku industriju, sa oprečnim reakcijama na njenu upotrebu za komponovanje muzike u duhu različitih umetnika.
Pesma nastala korišćenjem kloniranih glasova Drejka i Viknda povučena je sa servisa za strimovanje prošlog meseca, ali je Grajms ohrabrio muzičare da nastave da koriste njene usluge za pravljenje muzike.

Pevač „Pet šop bojsa“, Nil Tenant rekao je za Radio Tajms da je uzbuđen zbog mogućnosti koje pruža ova tehnologija.

„Postoji pesma za koju smo napisali refren 2003. godine i nikada nismo završili, jer nisam mogao da smislim stihove“, rekao je Tenant.„Ali sada sa veštačkom inteligencijom možete da ubacite delove koje ste napisali, da pritisnete dugme i da popunite praznine.“