Dejan Jelača se, kao mlad glumac, pre 20 godina otisnuo u Ameriku i ovo je njegova priča o ostvarenju američkog sna
Naš glumac Dejan Jelača pre dve decenije otisnuo se put Amerike, odlučivši se da svoju glumačku sreću okuša sa druge strane okeana. Diplomirao je u Beogradu na Akademiji umetnosti, okušao se i kao voditelj u popularnoj emisiji "30 minuta" u kojoj je intervjuisao ljude iz sveta glume, zabave i medija. Prvu ulogu dobio je sada već davne 1998. godine u TV seriji "Kanal Mimo", a potom je glumio i u seriji "Priđi bliže".
Po preseljenju u Njujork 2004. godine, ostvario je nekoliko uloga u američkim produkcijama. Tako je glumio u filmovima "Blossoms of Faith" i "American Rouge", a veće uloge je imao u dokumentarnoj seriji "A Crime to Remember", te u krimi misteriji "Elementary", pored megapopularne glumice Lusi Lu. Svojim najvećim glumačkim dostignućm smatra ulogu Aleksandra Karađorđevića koju je ostvario u drugoj sezoni serije "Zaboravljeni umovi Srbije".
Sa Dejanom smo pričali o njegovim počecima u Americi, glumačkom životu, ali i nostalgiji, životu, odvažnosti. Dejan je čest gost u emisijama u domaćim medijima gde se, sada već kao iskusni novinar, često javlja sa najnovijim vestima iz Amerike. Za Njujork se, kaže, odlučio jer je još od detinjstva bio fasciniran ovim gradom.
"Njujork je kod mene budio ono što je negde i moje biće i moj karakter, čini mi se da se podudaraju. A to je upravo ta energija koju Njujork pruža, taj grad koji ne spava 24 sata dnevno i u kome je nebitno ko si i odakle si. Ono što se ovde ceni je isključivo da li ste vi talentovani za određeni posao ili niste. I tu se sve završava. Zato je upravo Njujork i bio negde moja želja", počinje svoju priču za UNU Dejan Jelača.
Ističe da je posle završene Akadamije umetnosti njegova karijera počela u Srbiji da ide uzlaznom putanjom, ali je želja da isproba sam sebe, kako kaže, "negde tamo daleko", ipak preovladala. Put mu je utrla majka, koja je već neko vreme živela u Americi, ali svoj nastavak karijere ipak je morao da gradi sam.
"Turistički sam došao u Njujork na nekih desetak dana. I ono što se dogodilo jeste stvarno ona priča koju ja ljudima govorim kad me pitaju kako si otišao ili kako da dođu. Mnogi mladi ljudi mi pišu često kako da dođu u Njujork i probaju. Ja im uvek kažem - probajte", kaže Jelača i potom nam je ispričao svoju neverovatnu priču o tome kako je odlučio da ostane u gradu koji nikad ne spava.
U svojim prvim danima u Njujorku Dejan se, naime, sreo sa jednim prijateljem koji je takođe glumac, ali živi i radi u Londonu. U neobaveznom razgovoru krenula je priča o tome da, ako bi hteo da ostane u Njujorku, potreban mu je pre svega agent, a potom naravno i angažman.
"I on mi kaže znam jednu producentkinju na NBC-u, oni traže glumce baš iz Evrope i Bliskog istoka, koji bi radili na NBC radiju, pokrivali razne dokumentarce koje NBC produkcija radi i slično. I on nju pozove dok smo pili kafu, pita da li i dalje tražite te glumce sa akcentom i žena pošalje jedan deo koji je trebalo da pročitam, i dok smo sedeli na kafi ja to snimim i pročitam, pošaljem mejl i kažem u mejlu da imam još samo četiri dana u Njujorku i da se vraćam za Srbiju, pa bi bilo dobro da mi jave što pre. Bila je to gotovo filmska priča. Već sutra ujutro mi stigne mejl da su zainteresovani za saradnju sa mnom i pozivaju me da dođem u NBC i da počnemo da sarađujemo", priča u dahu Dejan, otkrivajući da se producentkinji dopao njegov glas, akcenat koji je dobar te da mu je odmah ponudila ugovor na tri godine, što je potpuno neverovatno.
Ugovor je, kako kaže, iako prvi, bio fenomenalan sa odličnom platom. Dejan je imao niz projekata u Srbiji koje je radio, na državnoj televiziji, sedam projekata u pozorištu, projekti na radiju, ali ugovor na NBC-u je nešto što se ne odbija. U nekoliko dana je našao stan na Menhetnu i počeo da živi svoj njujorški život i da se razvija kao američki glumac u svakom smislu te reči. Sledili su, pored angažmana na radiju, pozorišne uloge, dobio je ulogu u mnogim lepim projektima.
"To je jedan put koji je gotovo neverovatan. Opet, ponavljam, ta želja i ta upornost mi je u stvari pomogla i mislim da sam uspeo u tom smislu da negde zaista ostvarim jedan od mojih snova i od tog potpisivanja ugovora ja počinjem i danas, posle 20 godina i dalje živim američki san. I to je jedna velika istina i mnogo sam ponosan na sebe, da sam uspeo u tome. Bio sam mnogo uporan, radio sam mnogo na sebi i uspeo da se izborim, da radim prvenstveno nešto što volim, da mogu komotno i veoma lepo da živim od toga, da živim na Menhetnu, da sam okružen ljudima koji me vole i koje volim i na kraju ja sam negde, pronašao ovde mir", iskren je Dejan.
Kaže, njujorški mentalitet mu odgovara - profesionalizam, brzina rada. Uloge su se potom samo nizale.
"U mnogim produkcijama sam radio. Možda jedna od najvećih je 22 Jump Street, Sony Production sa Čening Tejtunom i Džonaom Hilom, to sam snimao u Nju Orleansu, na primer, pa u produkcijama od CBS-a, NBC-a, ABC-a itd. Bio sam u serijama Younger, Elementary sa Lusi Lu, igrao sam u seriji The Blacklist, Orange is the New Black, itd. Dakle, puno, puno nekih raznih uloga i ono što jeste, imam taj kontinuitet i to je za glumca najvažnije. Da ste u kontinuitetu, da radite, da iz uloge u ulogu idete, da nemate te pauze između projekata. I radim u isto vreme, naravno kad mogu, kad nemam ništa, onda radim malo pozorište, onda malo televizija, malo radio", otkriva Dejan.
Za ulogu u filmu Blossoms of Fate, u kome je prvi put igrao Amerikanca, Dejan je dobio nagradu na festivalu u Virdžiniji za najboljeg glumca, kako oni kažu za najboljeg američkog glumca srpskog porekla. U selekciji su bila 22 filma na festivalu i Dejan ne krije koliko je ponosan na nagradu. Iako, još uvek se štrecne kada čuje to - američki glumac srpskog porekla. U sebi i dalje je onaj isti Dejan Jelača, srpski glumac, iz Srbije. Kaže, Amerikanci kada nekog prepoznaju odmah ga ščepaju i predstavljaju ga svojim.
Razlika u radu između srpske i strane produkcije mnogo se razlikuje od rada kod nas. Pre svega, ističe, razlika je u materijalnoj strani, ali i u pristupu celoj priči. Kaže, igrao je čitavu lepezu karatkera, komediju, dramu, akciju, pa čak i horor.
"Ono što volim zaista da radim, volim da radim potpuno drugačije karaktere. Meni inače ovde kasting direktori vide u tim nekim, moram da priznam negativnim karakterima. Zašto je to tako? Moguće malo zbog mog izgleda, mog akcenta i tako dalje. I to mi je razumljivo. Neko mi je rekao zbog mojih obrva. Pa imaš mnogo jake, velike obrve, pa zato... Šalu na stranu, ali svarno je tako neverovatno da me vide u nekim karakterima gde ja sam sebe ne vidim, u tim ulogama negativaca", našalio se Dejan.
Veliki je prijatelj poznate mankenke Adrijane Lime, nekadašnje srpske snajke i bivše supruge košarkaša Marka Jarića, družio se sa Hajdi Klum, Lusi Lu...
"Imao sam tu zaista privilegiju i čast da upoznam neke velike osobe, velika imena. Iz modne industrije, na primer, zato što sam radio kao model na početku karijere, vrlo malo, pa sam tu upoznao i Adrijanu Limu, i Hajidi Klum, i Aleksandru Ambrosiju", otkriva Dejan dodaje da je sa Adrijanom Limom radio jedan projekat zajedno i da je tu krenulo njihovo druženje.
"Ona je veliki profesionalac, ona je neko ko je vrlo otvorena osoba, opuštena. Mi smo na prvu loptu kliknuli, družili se i na tom događaju koji je bio u Los Anđelesu. Na primer, na jednom partiju, ona je mene upoznala sa Markom Jarićem. I oni su tada, u stvari, krenuli da se viđaju, onda su krenuli da se zabavljaju. Ja u prvom momentu, moram da priznam, nisam ni znao ko je Marko Jarić i kad nas je upoznala ja sam ga prvo pozdravio sa tri prsta i on mene i tako smo krenuli i da pričamo i da se družimo", ispričao nam je Dejan detalje njihovog odnosa, ističući da o privatnim stvarima svojih prijatelja ne priča.
Ipak, jedan veliki intervju, jedini za nekog novinara iz Srbije, Adrijana Lima je dala upravo - njemu.
Za Hajdi Klum kaže da je jednostavna opuštena osoba. I svi oni sa kojima je radio i družio se su baš takvi - neposredni i prijatni. Počevši od Meril Strip, Čening Tejtuma, Lusi Lu, Denzela Vašingtona, Dženifer Lopez, Džulijan Mur. Otkriva i da je bio prisutan na jednoj večeri u kući Dženifer Lopez dok je još bila u braku sa Markom Antonijem.
Za Beograd i Njujork kaže da dele istu energiju metropola, s tim da je Njujork kao veći grad ujedno i grad većih mogućnosti. Šanse su mnogo veće, ali i dobijanje uloga je jednostavnije - ako im odgovarate, ulogu ćete dobiti. Nedostaje mu naša spontanost, onaj trenutak kad nekog samo pozoveš na kafu ili mu baneš na vrata, bez preciznog dogovora. Toga, u gradu koji nikad ne spava, nema.
Dejan kaže da je napravio most između Amerike i Srbije i da je povratak za njega uvek otvorena opcija.
"Sve je moguće, ja sam otvoren za sve, ako dobijem neku lepu ponudu, zašto da ne, ali prvenstveno ja živim ovde dugo. Moram da budem precizan i iskren. Ja ovde dugo živim, preko 20 godina", iskren je Dejan.
Za kraj poručio je - umetnici su veliko blago Srbije i trebalo bi da imaju daleko bolji tretman i iskreniji odnos da bude prema njima.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.