Iznenadićete se kada čujete sa kim najviše voli da sarađuje i koliko ga je koštalo jedno prijateljstvo
Stefan Đurić Rasta od samog početka svoje karijere privlači pažnju javnosti, kako muzičkim stilom, tako i fizičkim izgledom. Iz tog razloga često je doživljavao da ljudi prema njemu imaju predrasude, pa su mu mnogi "pripisivali da je narkoman".
"Najlakše bi mi bilo da sam narkoman, nego što je na kraju ispalo i da sam diler, to je teža varijanta toga. Znaš, to su neke stvari sa kojima sam se u početku zaista susretao, ali naravno, kad god hoćeš da nešto veliko uradiš u životu, da nešto novo napraviš, naravno da na početku to ljudima bude čudno i da sve velike ideje na početku jesu čudne i doživljavaju predrasude različitih vrsta, kao što sam ih ja zaista jako, jako puno imao."
420.000 dolara me koštalo to prijateljstvo
Poznato je da ga je jedan od najboljih prijatelja i bliskih saradnika prevario, kao i da je zbog toga izgubio ogromnu svotu novca. Dok su razotkrivali šta se zapravo desilo došli su do neverovatnih saznanja o Vanjinom poslovanju u Americi.
"420.000 dolara. Da, 420.000 dolara me je koštalo to prijateljstvo. Desila se jedna perfidna prevara u momentu kada je krenula da se digitalizacija, odnosno naplaćaju digitalni streaming, odnosno digitalna distribucija, pesama. Tada još uvek nisu postojale kompanije koje su radile direktno sa Srbijom, nego smo mi radili preko nekih različitih kompanija preko. Između ostalog, Vanja ima svoju kompaniju u Americi sa kojom su sve te distributerske firme htele da sarađuju i prosto ih iskoristi u priliku da stavi karticu na mesto gde su legale pare i cela ta situacija je trajala par godina. Ja sam za vrlo kratko vreme napravio tih, da kažem, skoro pola miliona eura. Ja tu scenu, nikada neću zaboraviti."
"U jednom momentu jednog dana smo bili na Dedinju i gledali smo neku kuću da kupimo za studio i ja se sećam kao juče da je bio tu sa mnom i onako bukvalno kuca zidove, gleda šta ide, kako ide, kao to je to super, sve strava i dva dana nakon toga njega nije više bilo. Apsolutno ga nije bilo, promenio je sve moguće šifre za pristup tim autorskim stvarima sve apsolutno. Onda smo mi usput saznali da je on, naravno ilegalno u Americi, u društvu za zaštitu autorskih prava, registrovao sve naše pesme, registrovao neke pesme pokojne Marine Tucaković koja uopšte nema veze sa nama i tako dalje, on ih je prosto registrovao kao da je on autor. Na osnovu toga je uzeo avans neki koji je van ovih 420.000 dolara okvira, tako da mi tu kad bi na kraju sabrali koliko je meni koštalo to druženje sa Vanjom, to bi verovatno došlo do miliona, možda i prešlo. Meni generalno ni pare kao pare nisu bitne, niti mi je brojka nešto važna, samo mi je principijalno neverovatno da takvi ljudi postoje i uvek kažem prosto pare ćemo uvek da napravimo i sve što je do novca, to je ono lakše, samo da je zdravlje, sloboda i dobri ljudi, to je jedina stvar.
Pokašao je i pravnim putem da reši ovu situaciju.
"Uspeli smo već sada da rešimo taj deo situacije koji je vezan za njegovu lažnu zaštitu pesama u Americi, to smo već uspeli da raščistimo sve, to se sve sredilo, naravno sad ću dalje da guram i ovo je drugi deo, a to je da se naplatim, opet kažem, ne zbog novca kao novca, nego mislim da generalno, a ako budemo dozvoljavali takvim smradovima da rade takve stvari, još nekog će nedužnog da oštete koji možda stvarno neće moći da napravi taj drugi milion. Tako da je bitno da mu se stane svakako na put.
Poznato je da je odrastao u Prištini, odakle se odselio 1999. godine, a svoje detinjstvo pamti kao srećno, ali i drugačije od onog koje su proživljavala deca van Kosova i Metohije.
"Sećam ga se vrlo dobro u smislu da je bio neobičan. Malo smo u drugačijim uslovima, prosto, rasli. I u nekim uslovima koji nisu bili baš uobičajeni za decu. To se tek kasnije shvatilo, pošto sam ja rođen sam u celoj toj situaciji. Od kraja 80-ih kada je krenula da se zaoštrava cela situacija na Kosovu. Tek kada sam otišao s Kosova shvatio sam da mi živimo getoizovano sve vreme. I da to nije normalan način života i da, kao, tako deca ne treba da žive. Deca treba da žive potpuno drugačije. Ali mi smo, nekako, prosto, se navikli na to. Družili smo se po kućama i nekako smo se trudili da uvek održavamo taj duh koliko-toliko normalan, zdrav. Da nekako funkcionišemo. Ali, opet, kažem, ja sam se tek posle šokirao kada sam otišao. Znaš, kao film, ono, underground. I malo, dok se privikneš na normalan tek onda shvatiš u stvari, šta je taj neki život. Najveće je što sam ja tek u Srebrenici, kao, razumeo šta znači to. Da ti, kao, kroz detinjstvo ideš i da nešto, kao imaš neku koliko-toliko slobodu. I, ajde, da kažemo, na kraju tek u Beogradu sam zaista video šta je to. Šta je to neko detinjstvo. Sloboda i detinjstvo, da. Ja sam stvarno rođen u Prištini. Kod mene u razredu, ja mislim da smo samo moj drug Haris i ja rođeni u Prištini. Svi su se rađali u Skoplju jer je tamo bilo dosta bezbednije i tako dalje. Ja sam se rodio u Prištini i stvarno sam bio dosta vezan za to mesto, jer su i moji bili lokal patriote, generalno."
Iako su nemiri na Kosovu uveliko bili aktuelni, Rasta se kao dečak družio i sa decom albanske nacionalnosti, a posebno pamti jednu komšinicu.
"To je zaista bilo mnogo smešno. Mi smo igrali fudbal izvan zgrade i zaista je bila jedna mala Albanka, preslatka je bila i bila je izuzetno talentovana, stalno je igrala fudbal s nama. Bila je strašno talentovana i volela je jednostavno da igra fudbal s nama. Znaš kad dođe do trenutka kada uopšte ne znaš kako da objasniš da možda ne bismo trebali biti tu zajedno, svi. I to je bilo od tužnog do nekako smešnog trenutka. Neko treba da nam objasni da možda, znaš, treba da krenemo kući, da možda roditelji brinu, situacija nije baš naivna. Jednostavno, to su neke neobjašnjive stvari. Sećam se da je u nekoliko situacija bilo tako da smo međusobno igrali rata, ovaj deo protiv drugog dela, gađamo se kamenjem, i uvek bi nešto ta mala Albanka stala na našu stranu, bila je dosta na našoj strani i nikad se nije bojala. To je bilo neverovatno. Baš bih voleo da znam šta se sada dešava sa njom."
Iako je njegova familija doživela razne neprijatnosti za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije i gotovo da su se našli na svakom području koje je bilo zahvaćeno ratom, nikada nisu širili mržnju i animozitet prema drugim nacionalnostima.
"Moja porodica i ja, da kažemo šira familija, preživeli smo razna raseljavanja, u pravom smislu. Čak i u Hrvatskoj, i u Bosni i na Kosovu. Nikada nisam imao poriv da zaista nekog mrzim ili da prema nekom imam neki animozitet ili da nekog nešto ne volim i apsolutno me nikad nijedna situacija u kojoj sam se u životu našao, nije me odaljala, uvek me je napravila boljim čovekom i približila svim tim ljudima", kaže reper, pa dodaje:
"Sećam, da li je to je to i taj neki srpski inat i hrabrost neka, kako smo mi opušteno reagovali na eksplozije, na bilo kakvu pucnjavu, na nešto, to je tako bilo uigrano. Mi smo svi znali šta treba da se radi u kom momentu, to su neverovatne stvari. Za ljude i prijatelje koji su nam dolazili iz Beograda to je bilo strašno. Ono dođu, svrate nam u goste, za njih je ti bilo paranormalno. Jer to se sedalo u kafiću i očekivalo se da može bomba neka da padne, a opet se sedelo u kafiću i pila se kafa, znači nije se odustalo od životnih navika. Dosta je bilo paranormalno, osećalo se naravno u svakom momentu da će tu da se zakrvi i da tu neće biti normalnog života, ali smo se mi nekako trudili da koliko je god bilo moguće da ga držimo."
Nakon odlaska sa Kosova preselio se u Srebrnicu gde je živeo u maloj seoskoj kući, a zahvaljujući ovom periodu naučio je sve poslove oko životinja.
"Otac i mama došli su u posetu iz Prištine da me vide. I sad kao, baba treba da ide i sad ja vidim moj roditelj uplašeni kao, pa kako sad, kao šta, kako ćemo mi, kao razumeš, da ostanemo žive životinje i baba kaže: 'Ništa vi ne brinite, Stefan sve zna, samo vi za njim, polako'. I znam da to moja mama priča dan danas, kaže ja ne mogu da verujem da idem za njim, ne prepoznam svoje dete, a on ide od životinje do životinje s njima, sve što treba, popriča, nahrani i očisti, sve ih zna. Baba je stalno potencirala na tome džaba mojim roditeljima škola, kad ne znaju ništa, ni pola stvari koje ja znam da uradim."
Tokom karijere sarađivao je sa brojnim kolegama, ali mu je saradnja sa Darom Bubamarom jedna od najdražih jer se sve lako dogovore.
"Boban mi je pružio šansu i sa njim sam prvo radio. To za Daru sam pričao, zato što mi je to najbolja energija. Ja volim sa njom da radim, zato što je ona jako pozitivna. Znaš, imaš ljude koji su istrošeni, pogotovo na estradi, a pogotovo ljudi koji su dugo godina na estradi, istroše se na kraju i jedva funkcionišu. A ona je zaista neko ko je neuništiv. Ona kada dođe kod mene kaže "Čoveče ja imam mikrofon, to je moć, čoveče imam sina to je moć, imam Poršea to je moć... Ja kidam, čoveče vidi kako izgledam, je l da da kidam. Reci Rasto, jel kidam?" I to je to, znaš... Da ne pominjem sada ko je, ali imam drugaricu koja se bavi šivenjem haljina raznih i kod nje kući dolaze sve razne prelepotice sveta, Dubai i ovamo tamo, levo desno i sve su onako, kako da ti objasnim, polunezadovoljne nešto im, sve im nešto fali, razumeš? Dara kad dođe čoveče, sve se lako završava, ona je srećna, ona je zadovoljna sobom, ona prosto zna, ona je sebe svesna i nema kompleksa, nema problema, nema ničeg lošeg. Zato je saradnja s njom onako prejednostavna i zato kažem, ja volim s njom da radim do besvesti."
Ipak, Rasta nikada nije sarađivao ni sa Jelenom Karleušom ni sa Svetlanom Cecom Ražnatović. Iako ih obe veoma ceni, reper ne želi da zauzima ni jednu stranu.
"Nekako sebe nikada u životu nisam voleo da opredeljujem na neku stranu. Ja nekako prosto nemam taj odnos, ne polarizujem sebe u odnosu da li ja sad više volim Karleušu ili više volim Cecu. Stvarno nikada ne volim da odem na neku stranu, osim kad je Partizan u pitanju. Mislim da je to negde razlog da sam se ja potajno, evo sad ti se otvaram, potajno pribojavao da se uhvatim bilo čega da radim što bih možda s neke strane dobio što nisi s ovim, što nisi sa onim, a zaista...podjednako cenim i jednu i drugu i podjednako cenim i rad i način. One su mi potpuno dva drugačija puta koja su došla do svojih uspeha i to su drugačiji uspesi. To je nešto što se prosto ne meri. Ne mogu da se porede. Neuporedivo je i zato sam nekako uvek izbegavao da stanem na taj tas na čijoj si strani. To je možda, ajde da kažemo, najbolji razlog, ali svakako, mislim, voleo bih da radim u svakom slučaju."
S obzirom na to da je Ceca zakleta folkerka, mnoge su iznenadile Rastine ambicije da u budućnosti sarađuju.
"Ceca je neko ko je, budimo realni, uvek išao u korak sa globalnom muzikom uvek je bila u trendu sa nečim što bi, ne znam, Madona uradila, sa nečim što bi neko tako radio. Nikad to nije nešto kaskalo kod nas. Ja se sećam da dok sam slušao i zakleto samo hip-hop i rap muziku i to rege, ja sam slušao njen London miks koji mi je bio ono kao vrhunac naše domaće muzike tada u tom momentu, ako slušam Sharon Bee, House ili to. Tako da nije mi strano, nije da ne mogu da vidim nju u tome. Tako da samo mislim da to treba pametno napraviti."
Sa bivšom suprugom Anom Nikolić snimio je duet "Slučajnost", a dok su bili u braku često su sarađivali što je bilo vrlo uspešno. Međutim, on smatra da je gotovo nemoguće ponoviti tu energiju.
"Energija ne bi bila ista sigurno. To je sigurno da ne bi. Mislim, znaš kako, ti prvi put kad odeš na jedno mesto, na more, sledeći put kad odeš na to isto mesto, nije to isto, znaš ne provedeš se baš tako. Mislim, glupo što poredim sad ovo. Ali zabavna muzika jeste doživljaj, mislim da je teško ponoviti neku emociju koja je prosto bila u tom momentu autentična, satkana od momenta, od situacije, od nekih stvari i mislim da to sad nešto ponavljati teško, ali ne kažem da neki potpuno drugačiji možda pogled na i saradnju i na taj album kao takav, da to ne bi donelo nekih upliva, to ne sumnjam", rekao je on za Telegraf.
Rasta je na kraju istako da se u budućnosti vidi kao producent, kao i da se nada da će naći nekog talentovanog pojedinca od koga će stvoriti zvezdu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.