Jedan luna park u Zemunu već 30 godina vraća osmeh na lica

Počela je zimska pauza. Još poneko će odvoziti poslednju vožnju za ovu sezonu u zemunskom luna parku. A onda će šareni ringišpili i vrteške otići na zasluženi odmor do sledeće sezone. Dušan Dragin, vlasnik zabavnog parka - neće otići nigde.

„Ja sam ovde cele godine. I pored svih, a imam stan na Dorćolu, ja tamo dođem kao gost i onda kažem:  E, idem kući. Meni je kuća ovde u Zemunu, mislim da je ovo prostor za mene koji me je održao da budem zdrav kao što sam i dan danas“.

Njegov sin Saša kaže da je njegov tata sve vreme pored ringišpila i da retko ko može da ga natera da ide kući.
„Dođe kući za Badnje veče i za slavu, to su mu dva boravka u kući što dođe kad mora, on ne bi dao ovu prikolicu nema šanse“.
 

I dok većina zabavne parkove gleda kao na poseban vid uživanja, ljudima koji rade ,,iza kulisa“ ovde je ceo život.

Saša Dragin je odrastao u ovom luna parku. Dok su deca dolazila i odlazila na po još jedan krug, on je ovde bio od kada otvori oči do kada ih uveče ne sklopi.
„Ceo moj život je luna park. Tu sam odrastao, prohodao, naučio sve živo, bavim se ovim sad je došao trenutak da ja kao budem neki šef, gazda lupetam, tako da ovo je meni sve i svja“, objašnjava Dragin.

Za sebe kažu da su cirkuzani- to je zajednički naziv za ljude koji rade u luna parkovima i cirkusima. Međutim, sve i jeste počelo iz klasičnog cirkusa. U stvari, sve je počelo ludošću ili hrabrošću deda Mije.

„Počelo je tako što je moj pradeda Milutin, bio je iz Zaječara, u to vreme je 1900 i neke gostovao neki bugarski cirkus i on je zavoleo taj cirkus i život i rešio je da pobegne sa cirkusom. Kad je cirkus napustio Zaječar, on je rešio da pobegde ko zna gde“.

Oženio se Sašinom bakom Stanislavom i kada se vratio u Srbiju, osnovao je 1923. godine sopstveni cirkus. Imali su sedmoro dece, koji su svi bili školovani artisti. Do rata su imali cirkus, a posle su se preusmerili na zabavni park. Svako ko se oženio ili udao u miraz je dobijao po jednu vrtešku. I tako je od sedmoro dece svako imao svoj luna park. Ali, sve pare išle su kod baba Stanislave i ona je sve delila na ravne časti.

Saša objašnjava kako se kod njih uvek znao red, i da su svi vaspitani da od malena pomažu u radu luna parka.

Luna parkovi nekada bili centar sveta u mestima u koja su dolazili. Iako se ne zna ko je sve odvozao vožnju u njihovom zabavnom parku- oni su se prema svima ponašali isto. Moderna vremena donela su neke nove izazove. Kako je ovaj luna park na Zemunskom keju već 30 godina, njihove tadašnje mušterije sada dovode svoju decu.
Već 30 godina ista priča. I tako... polako... do sledećeg proleća, kada će ista lica sa osmehom čekati neke nove klince da odvozaju svoju prvu vožnju.

Detaljnije u prilogu Alise Oćuz.