Milan Gurović o naslednicima: Sinovi treniraju košarku, nisam im trener i nikada neću biti

U emisiji "Una, due, tre", u okviru rubrike "Gostionica", naš gost je bio proslavljeni košarkaš Milan Gurović, koji nas je ugostio u prostorijama svoje košarkaške akademije.

"Ja se u ovim prostorijama osećam super, što bi rekli ovi iz IT sektora, radim od kuće", rekao nam je MIlan sa osmehom na licu.

To svakako ima prednosti, a ima li neke mane?

"Mane ne postoje, jer sam napravio objekat tako da bude i dobar i koristan, tako da se ovde super osećam, tu i živim i ne kasnim nikad na trening".

A da li kasne polaznici akademije?

"To ne postoji kod mene. Mora da se zna red, rad i disciplina. Mora da se poštuje dolazak na trening, svi koji ovde treniraju znaju da moraju biti pola sata pre treninga već u sali. Deca koja dođu deset minuta pre treninga, slobodno mogu kući da idu".

Na zidovima se mogu videti raznorazni natpisi sa motivacionim porukama: "Razmisli pre nego što počneš, zašto si došao" i "Ako nisi spremam 100% nemoj da ulaziš u salu". 

"Ima tu još prostora za nekoliko citata. Nisam to slučajno stavio. To je stavljeno sa namerom, da svako ko uđe u salu, da njihova svest i posvest prihvatila to što radimo i mnogo puta se desi, ali sve ređe i ređe, jer usvajaju ono što im govorim. Svaki put kada skrenu s'puta, ja ih okrenem ka tim citatima i pitam ih da li misle da li sam to stavio da bih ukrasio zid ili da bi oni nešto od toga usvojili. Urađeno je tako da kada šutiraju vide te citate i sigurno je da im isti ulaze u posvest".

Inače, bivši košarkaš izgleda veoma skromno i kao neko ko ne voli da se hvali svojim uspesima. A da li je to zaista tako?

"Svi uspešni ljudi su skromni. Ako su već napravili uspeh, o tome treba drugi da pričaju, a ne oni sami, jer ako čovek sam priča o svojim uspesima, ispadne smešan na kraju".

Koliko je drugačija energija kada se radi sa mladima, nego sa starijima?

"Nema stresa. To su klinci koji slušaju, upijaju svaku moju reč i nemaju šta da izgube, osim da dobiju neko znanje, da ojačaju svoj karakter i na tome radimo svaki dan uspešno. Svakako da stres uvek postoji, ali nije to sad neki stres koji je poguban po nas, zato što igramo utakmice, pa hoćemo i da pobedimo, ali nije sad to primarna stvar".

Nema stresa - da li se time vodi u životu i da li je to razlog što se malo izmestio iz centra grada?

"Jeste. Stvarno ne znam da li bih mogao na Vračaru da živim i u urbanim delovima grada i Novi Sad mi je, ovde kad izađem do aerodroma, pošto mi je on bukvalno na dva minuta odavde, pre stignem do Novog Sada, jer nemam ni jedan semafor do ulaska u grad, nego do centra Beograda. Idem često. Majka mi je u Novom Sadu i brat je tamo i odem da ih posetim".

Gurovićev brat je dve godine mlađi od njega i imao je i te kakav uzor u životu, čak je i on svoj put dobro iskrčio. 

"Jesam, ponosan sam na njega. On nije u sportu, iako je visok dva metra, ali smo nas dvojica u glavi drugačiji. Terao sam ga da se bavi sportom, ali nije on bio taj kalibar u glavi da želi da se ostvari kao profesionalni sportista. On je taksista u Novom sadu. To mu je posao i živi kao i svi normalni ljudi".

Gurovićevi sinovi takođe pohađaju treninge košarke kod oca. 

"Kod mene su, rade individualno sa mnom, ali imaju svoje trenere. Ja nisam njihov trener koji ih vodi na utakmice, niti ću to ikada biti, to sam prepustio mojim trenerima i rekao sam im da se prema njima ponašaju kao i prema drugoj deci, jer drugačije nećemo lepo završiti".

Ceo intervju pogledajte u videu.