Trojpec o burnoj mladosti i iskustvu 'sa ulice': Daleko sam od zacrtanog uspeha

Jedan je način da upoznate Miloša Petrovića Trojpeca kroz sve brojnije popularne serije i filmove, ali tek na pozorišnim daskama čini se da njegovi glumački kvaliteti dolaze do punog izražaja. 

U to smo se uverili prilikom njegovog igranja u komadu "Tramvaj zvani želja" u kojem se našao u ulozi koju je u istoimenom filmu tumačio legendarni Marlon Brando.

"Svi smo imali otklon od toga šta smo gledali u filmu, ovo je Stenli Kovalski na Trojpecov način. 

Zanimalo nas je kakav je to "Trojpecov način" ali čini se da i sam glumac to tek treba da dokuči. To je nešto kroz mene prožeto, mislim da svaki glumac ima svoj senzibilitet, svoju analizu lika, na te stvari se svodi.

Ne radi se, međutim, samo o ulogama. Otkako ga je zatekla velika popularnost, treba da pronikne u to ko je on zaista u novonastalim okolnostima.

"Nema potrebe da se trudim, tako sam vaspitan, tako sam odrastao, korak po korak sam dolazio do ovoga što sada imam. Ništa mi se nije desilo preko noći, to me održava na zemlji. Ta popularnost mi prija, jer govori o mojoj afirmisanosti kao glumca, s te strane mi je prijatno, ali da mi laska, da se predajem tome, apsolutno ne. Mislim da imam dobru osnovu, dobar temelj da ne zastranim zbog tog uticaja, imam utisak da neću dozvoliti sebi da me popularnost promeni kao čoveka". 

Ima na šta i da se navikava, budući da mu je život pre glume bio znatno drugačiji. Miloš nikada nije krio da je mladost provodio na ulici koja je neretko najbolja škola. Pitali smo ga da li bi ljudi iz njegove tadašnje okoline ikada pretpostavili gde će završiti.

"Zavisi u kom periodu života, ali ne bih ni ja poverovao da ću biti ovde. Nije to ni bila moja želja, dugo se to gradilo, a okruženje u tim godinama ne bi pretpostavilo da ću prošle godine imati premijeru predstave. Trudim se da ne budem preponosan na sebe, i dalje mislim da sam daleko od svog zacrtanog uspeha, imam ciljeve koje sam ostvario, koje ne bih nazvao uspesima, mislim za sebe da sam skroman čovek, tako sam vaspitan". 

Znate li koliko Trojpec ima godina? Verovatno biste pogrešili jer kroz nekoliko sedmica puni 37, a utisak je da je daleko mlađi. Nekad se i on iznenadi kada se seti koliko ima godina. 

"Većina ljudi misli da sam mlađi. Može biti, ali kažu ljudi da sam mladolik, ali i duh mi je takav, još imam to dete u sebi. U najvećoj sam snazi sad". 

Da li mu nemiran duh danas donosi više dobrih ili loših stvari? Pomaže li mu to u glumačkim procesima?

"Zna da bude jako loše, ali i jako dobro, zavisi od situacije i zavisi za koga, kada je dete u meni nemirno treba se izboriti s tim, a kada su u pitanju konsekvence ponašanja to bude teško za mene. Zapravo kako sam počeo da studiram glumu shvatio sam da je taj aspekat u mom privatnom životu bio taj glumac u meni, kada sam počeo da glumim tamo gde to treba da radim, sve sam manje ispada imao u privatnom životu.

Sada je našao način da kanališe svoju energiju, ali mladost mu je bila daleko burnija.

Vanja Ejdus o glumačkoj karijeri: Ne možeš svima da se sviđaš i koliko god da je to bolno, prihvati

"Takvo je vreme bilo, 36 godina imam, pubertet sam proživeo krajem devedesetih, a znate kakve su to godine bile, svi smo bili usmereni na ulicu. Okolina je i te kako uticala na mene, morao sam dosta da radim na sebi da bih se vratio sebi i eliminisao prilepljene karakteristike okoline u kojoj sam odrastao". 

Serije kakve se danas snimaju mahom za temu imaju ulicu, koliko mu to pomaže u poslu?

"Svako životno iskustvo za glumca dobro dođe, pomagale su mi stvari koje nemaju veze s ulicom, ali što više iskustva to više materijala da se iskoristi za ulogu. U ovoj hiperprodukciji tematski je dosta bilo okrenuto tome i to mi jeste pomoglo, to čak nema veze s željama producenata već sa istorijom naše zemlje". 

Šta nam je još otkrio o svom privatnom životu saznajte u video snimku.