Institut za istraživanje loze i vina koji proučava genome najčešće korišćenih sorti grožđa u tom španskom regionu, utvrdio je da se vinove loze stare 35 i više godina bolje nose sa klimatskim promenama
Na severu Španije živi manje od 1 odsto ljudi, ali ti predeli proizvode petinu ukupne količine španskog vina. Klimatske promene mogle bi da utiču veoma loše na vinograde, a samim tim i na vino.
Međutim, naučnici su došli do saznanja da bi stare vinove loze mogle da postanu budu buduće vino, koje je još i otporno na klimatske promene.
Institut za istraživanje loze i vina proučava genome najčešće korišćenih sorti grožđa u tom španskom regionu, gde se vino proizvodi od srednjeg veka. Utvrđeno je da se vinove loze stare 35 i više godina bolje nose sa klimatskim promenama, jer su genetski raznovrsnije.
"Jednom kada identifikujemo mutacije koje su dobre za prilagođavanje klimatskim promenama, mi ih odvajamo i koristimo kao klon za drugu vrstu. Možemo da razvijemo markere za identifikaciju te mutacije, tako da budemo sigurni da u vinogradima uzgajamo samo kloniranu vrstu, koja je prilagodljiva uslovima klimatskih promena", kaže naučnik na Institutu za istraživanje loze i vina Pablo Karbonel.
Povišene temperature znače da grožđe sazreva brže nego ranije, što dovodi do većeg sadržaja alkohola i slabije boje i arome što ugrožava kvalitet vina. To znači da vinogradi, koji su vekovima presađivali reznice da bi obezbedili ukusan plod, sada traže sorte grožđa koje su otpornije na klimatske promene.
Ovo leto je bilo najtoplije u Španiji od kada da se meri, sa temperaturom 2,2 stepena iznad proseka.
"Ovde možemo videti da postoje vrste koje lošije reaguju. Na primer, ova pati od posledica globalnog zagrevanja. Listovi, koji su potpuno suvi, više nisu aktivni, ne obavljaju fotosintezu i čine da biljka gubi svoje resurse i pati. Naša najveća briga je šta će se desiti za 20 ili 30 godina. Verovatno ćemo morati da promenimo sorte", objašnjava inženjerka poljoprivrede Marija Santolaja.
Mnogo je na kocki za Španiju, trećeg po veličini svetskog proizvođača vina posle Italije i Francuske i lidera u izvozu i po površini vinograda. Njena industrija je procenjena na više od pet milijardi evra.
Zato se nadaju da će naučnici pronaći mutacije koje su najotpornije na nove vremenske uslove.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.