Smatra to ozbiljnim psihijatrijskim poremećajem, za koji krivi društvene mreže i filtere
Korišćenje društvenih mreža i upotreba filtera na fotografijama dovela je do nastanka fenomena pod nazivom – Snepčet (Snapchat) dismorfija. Reč je o daljem razvoju telesne dismorfije, mentalnog poremećaja koji dovodi do iskrivljene percepcije sopstvenog izgleda. Više o ovoj temi govorio je dr Milan Colić.
Razna istraživanja su pokazala jasne veze između ozbiljno filtriranih slika i povećanog nezadovoljstva svojim telom. Jednostavno rečeno, snepčet dismorfija se javlja kada upoređujemo filtrirane slike sa svojim stvarnim izgledom. Kada se fokusiramo na uočene nedostatke, osećaj nezadovoljstva koji se javlja može nas navesti da poželimo da promenimo svoje karakteristike tako da odgovaraju filtriranim slikama.
"Snapchat dismorfija je termin koji je naročito eksplodirao u vreme korone, kada smo bili izolovani. Tada su kompanije koje se bave sofisticiranom tehnologijom izbacile te čuvene filtere. Oni su u početku izgledali kao jedna lepa šala u kojoj imate uši od kučića ili zečji nosić i sve je to bilo simpatično i smešno. Međutim, s vremenom je to preraslo u filtriranje u vidu virtuelnih korekcija delova tela i svih nedostataka na licu", kaže dr Colić.
Misle da su hirurzi čarobnjaci
Termin je skovao britanski plastični hirurg, doktor Tidžion Ešo (Tijion Esho), osnivač Esho klinika u Londonu i Njukaslu. On je primetio promenu u trendu donošenja slika na konsultacije pred plastičnu operaciju. Sličnu praksu potvrđuje i dr Colić koji kaže da pacijenti od hirurga očekuju da oni budu "čarobnjaci".
"Nekada su pacijenti dolazili i tražili nos Anđeline Džoli ili zadnjicu Kim Kardašijan... Danas, oni donose svoje isfiltrirane slike i traže da ih uradimo tako. To dovodi do ozbiljnog poremećaja, koji spada u domen psihijatrije. Društvene mreže su nam uradile to, da vi više nemate prava da budete nesrećni, prirodni ili objektivni. Živimo zapravo pod terorom sreće koji se diktira na društvenim mrežama. One nameću da vaš fizički izgled mora biti u skladu sa merilima koja su trend u društvu - pojašnjava dr Colić.
Uređene slike i njihov uticaj na samopoštovanje i koncepciju lepote nisu ništa novo. Pre društvenih medija, časopisi su objavljivali fotografije modela koji su mnogim devojkama istovremeno bile i uzor i izvor nesigurnosti. Sa dostupnošću aplikacija za uređivanje, nekada nedostižne standarde lepote sada svakodnevno viđamo na društvenim mrežama, pa se upoređujemo ne samo sa fotošopiranom elitom sa naslovnih stranica, već i sa fotošopiranim vršnjacima i fotošopiranim samim sobom.
Celokupno ljudsko društvo je postalo opsednuto društvenim medijima, fotografijama i sopstvenim izgledom.
"Ne treba preterivati! Treba imati meru i negovati prirodnost i harmoniju. Mi lekari smo tu da vam pomognemo, zato pričajte sa nama pre nego što se odlučite na bilo koju proceduru. Nemojte da stidite i da budete preterano opterećeni izgledom koji vam nameće neka od ovih društvenih platforma", zaključuje dr Milan Colić, prenosi Estetic.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.