U modi cvetova one su se održale - afričke ljubičice i danas krase mnoge domove. Evo par saveta o njihovoj nezi.
Iako su ljubiteljke ukrasnog bilja načisto "odlepile" za nekim novim vrstama cveća, kao što su orhideje, afričke ljubičice kod mnogih domaćica i dalje krase prozore. Intenzivna boja je neodoljiva i mnoge ga ne žele zameniti nijednim drugim cvetom, iako je poslednjih desetak godina sve više nekih drugih vrsta za ukrašavanje životnog prostora.
Osim cveta koji može biti ljubičaste, plave, roze ili bele boje, list kod ove biljke je takođe dekorativan - mesnat, obrastao dlačicama. Da bi redovno cvetale, zahtevaju dosta svetlosti, a zahtevi u pogledu vlage se ogledaju u vodi koja je ostajala na sobnoj temperaturi dan - dva.
Afrička ljubičica, Saintpaulia ionantha, potiče iz Tanzanije. Otkrio ju je nemački naučnik Valter Saint Paul krajem XIX veka i prenevši je u Nemačku postala je pravi hit. Ima ih oko 20 vrsta i većina ih je zaštićena jer im je opstanak ugrožen zbog nestanka njihovog prirodnog staništa. Zahvaljujući lepoti lista i cveta može osvežiti životni prostor i ako se samo jedna biljka unese ili ako ih grupišemo više.
Na tržištu postoje supstrati isključivo za ovu vrstu biljke, ali možete mešavinu zemljišta napraviti i sami. Što se tiče potreba za vlagom, biljku je bolje zalivati mlakom vodom koja je odstajala bar 48 sati. Pri tome obratite pažnju da voda ne dospe direktno na list jer u tom slučaju mogu nastati tamne mrlje koje mogu izazvati propadanje lista te biti uslov za dalje širenje i razvijanje biljnih bolesti koje opet mogu rezultirati i propadanjem, odnosno uginućem cele biljke.
Zemljište u saksiji treba konstantno održavati vlažnim, ne treba dozvoliti da zasuši pa naglo i u većoj količini dodati vodu.
Ljubičice su zahtevne u podgledu svetlosti, ali ne vole direktno sunce. Tada mogu da nastanu ožegotine koje uslovljavaju propadanje biljke. Dobro je saksiju stalno rotirati kako bi cvetovi dobijali ravnomjerno svetlost te da bi se svi jednolično razvijali i cvetali ravnomerno. U slučaju da ne dobija dovoljno svetlosti, cveta manje i neravnomerno.
Deblji listovi sa mrljama na listu i cvetu su znak da biljka dobija više svetlosti nego što joj je potrebno. Ako ima više vode može početi da vene.
Što se tiče temperature najbolje je odgovara oko 25oC. Uvele i oštećene listove i cvetove potrebno je redovno odstranjivati čime ćemo ovoj biljci produžiti vek trajanja. Za bolji rast i razvoj dobro se pokazala tečnost od aloje vere. Jedan list aloje se izgnječi i sipa u 100 ml vode, tom tečnošću se biljka zaliva svaki peti dan ako je u lošem stanju, dok se sasvim ne oporavi.
Vrlo lako se razmnožava vegetativno, dovoljno je da zdrav list otkinete (nožićem preseći) i stavite u čašu sa vodom, nakon nicanja korena reznicu zasaditi u plitke saksije jer joj je i koren plitak, a ni habitus nije izrazit tako da se može saditi u male saksije.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.