Slovenci razvili pomoću AI precizan alat kojim procenjuju koliko će biti visoko dete

Koliko će neko dete biti visoko kad naraste, zavisi o nekoliko faktora i često se temelji na proceni. No istraživači sa slovenskog Instituta Jožef Stefan i ljubljanskog Fakulteta za sport razvili su novu metodu predviđanja konačne visine dece i tinejdžera. I to uz pomoć veštačke inteligencije.

Naime, dosad su se procene temeljile na krivulji rasta obaju roditelja i proveri u percentilnim tablicama u kojima su navedene prosečne visine za neku dob. Ali kako je praksa pokazala, takav način procene nije uvek ni tačan ni pouzdan.

Stoga su u Institutu Jožef Stefan razvili metodu koja koristi opsežne podatke o stanju u populaciji koji su prikupljani decenijama u okviru programa SLOfit (dodatni projekt nacionalnog sistema praćenja telesnog razvoja dece i mladih tzv. Športsko-obrazovne kartice (ŠVK), kojim se omogućuje celoživotno praćenje telesne spreme i nekih važnih podataka vezanih uz nju) za školarce. Uz pomoć veštačke inteligencije stvoren je novi algoritam koji uspoređuje krivulju rasta deteta s visinom najsličnijih osoba u skupu podataka i koristi te informacije za predviđanje buduće krivulje rasta i visine odrasle osobe.

Kako ističu naučnici, ovaj AI model znatno je tačniji od svih koji su se dosad koristili jer se temelji na korištenju podataka više od 16.000 školaraca. Studija koja je pratila razvoj modela objavljena je u naučnom časopisu PLOS One.

No to nije jedino područje na kojem slovenski istraživači koriste veštačku inteligenciju. Nedavno su pokrenuli projekt SmartCHANGE, koji će se usredsreditii na razvoj efikansnost predviđanja hroničnih bolesti te različitih oblika raka kod dece i tinejdžera u odrasloj dobi. Naravno, uz pomoć veštačke inteligencije.

Kako objašnjavaju, pomoću alata veštačke  inteligencije razviće se modeli na nekoliko baza podataka 24-satnih obrazaca ponašanja, telesnih performansi, biomarkera i učestalosti takvih bolesti, koji će moći što tačnije predvijeti njihov rizik od razvoja bolesti u odrasloj dobi.

U planu je da se naprave dve aplikacije – jednu za zdravstvene radnike, a drugu za građane – koje će prikazati zdravstvene rizike, raščlanjene na faktore rizika, te preporučiti promene u ponašanju kako bi se oni smanjili, na način prikladan za određenu ciljanu grupu.

Konačno rešenje proći će ispitivanje kroz studiju koja će se sprovoditi u četiri zemlje kako bi se testirala različita životna okruženja, od porodica, škole, primarne i holističke brige. Jedno od tih okruženja biće i u Sloveniji,  implementirano unutar sistema SLOfit, piše Zimo.hr