Amerikanac po imenu Aleks oženio je Srpkinju i tada odlučio da se iz Njujorka preseli u Beograd
Ovde živi sa sa suprugom, njihovo troje dece i tazbinom. On je ispričao kako mu se dopada Srbija, ali i koje su to ključne razlike između naše zemlje i daleke Amerike.
Ono što ga je najviše šokiralo jeste to što su naši parkovi i igrališta puni dece koja se slobodno i opušteno igraju i uživaju, dok u Njujorku, kako navodi, toga nema.
"Ovde kad odeš u park uvek je pun dece. Nije tako u Americi. Tamo su ljudi koncentrisani da imaju svoju kuću, lepo dvorište sa igralištem. To se moglo uočiti kada smo otišli da posetimo moju majku, koja živi u prigradskom naselju sa lepim kućama koje imaju igrališta u dvorištu, ali niko se nije igrao u njima. Kad prošetaš tim naseljem, svi te zovu da svratiš: Dođite kod nas, da se igrate sa decom. Niko ne želi da izađe iz kuće, žele samo da neko dođe kod njih. Dok je u Srbiji prostor organičen, što se tiče dvorišta i tih stvari, pa svi idu u park. U parku uvek ima nekoga, to se ne viđa u Americi", naveo je.
Takođe, kao jednu od situacija koja mu se jako dopala je kada u parku gde se deca igraju ima penzionera, koji sede, posmatraju dečju igraju i komentarišu kako su deca slatka.
"Da takvu situaciju vidite u Americi, pomislio bi: 'Šta se ovde događa. Zašto je ovaj čovek tu, šta pokušava da uradi. Moram dobro da pazim na decu'. Opuštajuće je da pustite decu da budu deca bez potrebe da ih držiš na povocu. Ja želim da moja deca na taj način vide svet, ne želim da ga se plaše. Naravno da moraju da budu oprezna, ali ne želim da se plaše", rekao je.
Jedno od dece, koje ima 6 godina, ide u vrtić, a Aleks je uočio razlike i u tom segmentu:
"U Americi vaspitači imaju i mnogo ograničenja. Ovde dobijam fotografije i video snimke moje dece kada su na izletu, i vidim da ih vaspitači grle, ljube, pokazuju ljubav. U Americi ne smeš to da radiš, neko bi bio prijavljen, neki roditelj bi to pogrešno protumačio."
On je ispričao i da se sjajno slaže sa tazbinom, iako to u dosta primera nije slučaj.
On je istakao da je Njujork grad koji nudi brojne prilike:
"Po mom mišljenju nema boljeg mesta za životne prilike od Njujorka. Voziš se metroom, sa tvoje desne strane nalazi se beskućnik koji se verovatno uneredio, a sa tvoje leve strane imaš izvršnog direktora milionera. Dakle svi su tamo. Ako želiš prilike, Njujork je najbolje mesto za to. Ali ako ideš u Njujork samo da bi se družio, mislim da tamo nećeš pronaći sreću", kaže srpski zet i upoređuje ovaj segment sa Srbijom:
"I u Srbiji možeš da imaš prilike, ali moraš sam da ih stvaraš, dok u Njujorku samo naletiš na priliku. Ja sam savršen primer toga, dok sam radio u svom baru u Njujorku upoznao sam suprugu, radila je kao konobarica. Momak koji je izmislio neki proizvod, sa kojim još uvek radim, bio je redovna mušterija u baru. To vam je Njujork".
Aleks se potom u svojoj ispovesti prisetio i trenutka kada je imao problem u Srbiji - nije mogao naći majstore.
"Renovirali smo dvorište, renovirali smo stan. Jako je teško naći pouzdane ljude koji će doći i uraditi posao. To me je baš namučilo", rekao je iskreno Aleks za Youtube kanal "Attic Life".
"Mi (Amerikanci) volim da imamo privatnost, ovde toga nema. Bilo kad, ženini rođaci se samo pojave i nikad se ne najave kad dolaze. To je lepo, ali istovremeno kad dolaziš iz kulture gde nisi naviknut na to... Imao sam diskusije sa suprugom o tome. Rekao sam: 'Nije da ne volim tvoju rodbinu, svi su divni, toliko toga čine za moju decu, ali jedina osoba u ovom svetu sa kojom želim da živim si ti'", objasnio je Aleks koji je rekao i da život u zajednici ima svoje prednosti.
"Imaš svoju kuću, troškovi života su manji. U Srbiji ako ne uspeš u nečemu, znaš da uvek imaš gde da se vratiš. Čak i ako sve propadne možeš da se vratiš na početnu tačku, mladi u Srbiji imaju tu sigurnost. Kao da Srbija zapravo ima svoj 'američki san', kojim se Amerika toliko ponosi", rekao je on, a za kraj otkrio šta mu najviše fali kada je u pitanju život u Americi.
"Postoji nešto lepo kad odeš u bar, pa sedneš za šankom, tu su velike stolice, šanker, ljudi dolaze, sa nekim možeš da se upustiš u konverzaciju, ali i ne moraš. To mi zaista nedostaje. Takva vrsta socijalizacije. To se ne viđa ovde. Ako ideš u kafanu, ti sediš za stolom, piješ pivo, jednostavno nije isto. Ne kažem da ne barovi ovde ne postoje, ali u predgrađu i ne baš", rekao je on na kraju.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.