Argentinski naučnici kreirali fotobioreaktor od algi: Sklanja ugljen-dioksid i proizvodi kiseonik

Argentinski naučnici su napravili fotobioreaktor koji uklanja ugljen-dioksid iz vazduha i proizvodi kiseonik. To su uspeli pomoću prirodnih mikroalgi koje su deo konstrukcije reaktora, a koristiće ga u urbanim sredinama gde nije moguće da se zasadi drvo.

Namnoženi cvrčci zadaju muke uzgajivačima kukuruza: Teška cena globalnog zagrevanja

Naučnici koji su radili na ovom uređaju smatraju da će on da prečišćava vazduh 10 do 50 puta efikasnije od drveta. Postavili su dva prototipa fotobioreaktora, jedan u glavnom gradu Argentine, a drugi u industrijskom postrojenju na periferiji Buenos Ajresa. 

"Mikroalge su mikroorganizmi koji su se pojavili na Zemlji pre otprilike tri milijarde godina. Oni su prvi fotosintetski organizmi sa kiseonikom koji su razvili atmosferu kakvu poznajemo danas. Oni trenutno proizvode pedeset posto kiseonika koji udišemo", objašnjava šefica Misije za životnu sredinu u Argentini Maria Elena Oneto. 

Aktivna komponenta uređaja su mikroalge poreklom sa jugoistoka provincije Buenos Ajresa. To su mikroskopski organizmi koji, preko fotosinteze, koriste energiju koju obezbeđuje sunčeva svetlost da pretvore ugljen-dioksid - gas staklene bašte koji je delimično odgovoran za klimatske promene - u kiseonik i biomasu.

"Da biste izračunali količinu zarobljenog ugljen-dioksida, merite količinu biomase koju dobijete na kraju ciklusa. Tokom godinu dana očekujemo da ćemo da uhvatimo oko pola tone ugljen-dioksida po uređaju", kaže tehnolog Misije za zaštitu životne sredine koja je koordinirala projekat Sara Medina. 

Biomasa zatim može ponovo da se koristi u đubrivu, biogorivu i betonskim konstrukcijama. Tehnologija poslednjih godina dobija na važnosti širom sveta kao strategija za ublažavanje klimatskih promena, ali razvoj u Južnoj Americi je još u začetku. Ovaj projekat je prvi ovog tipa u Argentini. 

'Bioničko oko' pročitalo spis star 2.000 godine: Ugljenisani papirus otkrio gde je sahranjen Platon