Enzim koji jede plastiku: Kako se rešiti poliesterske odeće?

Naučnici u Velikoj Britaniji su u potrazi za enzimom koji „jede plastiku“, odnosno koji može da pomogne u recikliranju poliesterske odeće da ne bi milioni tona otpada završili na deponijama.

Poliester je najrasprostranjenije odevno vlakno na svetu, koje čini 60 odsto svega što nosimo, ali trenutno nije održiva opcija u tekstilu.

Tim Univerziteta u Portsmutu je već identifikovao više od 70 enzima koji mogu da razgrađuju plastiku, uključujući i PET ambalažu, a sada traže najbolji.

„Ono što želimo da uradimo je da vidimo da li enzimi koji mogu da razbiju ove plastične boce takođe mogu da razbiju i poliester u tkaninama kao što je ova. To je veoma važno jer se trenutno reciklira manje od 10 odsto tekstila u svetu“, smatra profesor na Univerzitetu u Portsmutu Endi Pikford.

Proces razgrađivanja uključuje potapanje poliesterske tkanine u tečni azot da bi se zamrznuo, kako bi mogao da se samelje u male čestice.

Oni se zatim stavljaju u rastvor na bazi vode u bioreaktor koji sadrži enzime, koji „svare“ plastiku u njene sirovine, od kojih se ponovo može napraviti odeća ili bilo koji drugi plastični ili hemijski proizvod.  

„Enzim treba da zamislimo kao par makaza. Dakle, kada uzmemo plastiku, ona je samo veoma dugačak niz različitih molekula. A onda koristimo enzime da presečemo tu žicu na određenim mestima. Kada to uradimo, na kraju reakcije, imamo kao mešavinu različitih delova plastike, što  onda možemo nekako da odvojimo i da reagujemo na njih. Možemo da ili napravimo novu plastiku ili se mogu koristiti u drugim hemijskim industrijama“, kaže doktorka Viktorija Bemer.

Sve je veći pritisak na modnu industriju da počne da rešava neka od pitanja održivosti u vezi sa tkaninama, zato bi ponovno korišćenje polimera, koji se nalaze u našoj odeći, moglo biti značajna promena.