Najstariji ostaci hleba pronađeni u Turskoj: Napravljen pre više od 8.500 godina

Arheolozi u Turskoj kažu da su otkrili najstariji poznati heb na svetu, koji datira iz 6600. godine pre Hrista.

Uvelike uništena struktura peći pronađena je u području zvanom "Mekan 66", gde se nalaze kuće od blatne opeke, na arheološkom nalazištu Čatalhujuk u južnoj turskoj pokrajini Konja, prema turskom Centru za istraživanje i primenu istorije i tehnologije Univerziteta Necmettin Erbakan (BİTAM).

Oko peći su arheolozi pronašli pšenicu, ječam, semenke graška i okrugle, "spužvaste" ostatke veličine dlana, stoji u saopštenju za javnost.

Analize su utvrdile da je organski ostatak 8600 godina star, nekuvani, fermentirani hleb.

Produžite rok trajanja hleba - treba vam samo jedna stvar, koju već imate

"Možemo reći da je ovo otkriće u Čatalhujuku najstariji hleb na svetu", rekao je u sredu za tursku državnu novinsku kuću Anadolu Agency arheolog Ali Umut Türkcan, voditelj iskapanja i vanredni profesor na Univerziteta Anadolu u Turskoj.

“To je manja verzija vekne hleba. Ima prst utisnut u sredinu, nije pečen, već je fermentiran i sa skrobovima u sebi ostao je do danas. Ne postoji sličan primer nečeg takvog do danas”, dodao je.

Slike skenirajućeg elektronskog mikroskopa pokazale su vazdušne prostore u uzorku, a uočavanje zrnaca skroba "uklonilo je naše sumnje", rekao je u saopštenju biolog Salih Kavak, predavač na Univerzitetu Gaziantep u Turskoj.

Dodao je da su analize otkrile hemikalije pronađene u biljkama i pokazatelje fermentacije. Umešali su se brašno i voda, a hleb je bio pripremljen pored peći i držan neko vreme.

"To je uzbudljivo otkriće za Tursku i svet", rekao je Kavak.

Organska tvar, i drvo i hleb, sačuvana je tankom glinom koja je prekrivala strukturu, prema Türkcanu.

Čatalhujuk, koji se nalazi na UNESCO-vom popisu svetske baštine, bio je dom za otprilike 8.000 ljudi tokom neolitika, između oko 10.000 godina pre Hrista i 2000 godina pre Hrista, i jedno je od prvih svetskih mesta urbanizacije, prema BITAM-u.

Istraživanja na dobro očuvanom mestu otkrila su živopisne stambene rasporede i opsežna obeležja kao što su zidne slike i reljefi - zbog čega se smatra "najznačajnijim ljudskim naseljem koje dokumentuje rano naseljeni poljoprivredni život neolitske zajednice", prema web stranici UNESCO-a.

“Čatalhujuk je već bio središte mnogih prvih stvari na svetu. Prva svetska tkanja već su bila u Čatalhujuku kada je iskopan. Drveni artefakti takođe su bili u Čatalhujuku. Tome su dodane zidne boje i slike. Konya i Turska imaju veliku sreću u tom smislu,” rekao je Türkcan.

Možete ga jesti do mile volje, ali se nećete ugojiti: Donosimo vam recept za dijetalni hleb