Nikad se nije gajio u Evropi, a svi ga volimo: Odakle zapravo potiče čaj?

Unesko je kineski čaj dodao na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva

17.10.2023. 12:24
  • Podeli:
čaj pixabay-652e5fcb64ce5.webp Foto: Pixabay

Čaj je prvo kultivisan u Kini pa je ta zemlja ostala i najveći svetski proizvođač ovog, posle kafe, najpopularnijeg svetskog napitka. Hiljadugodišnja tradicija pripremanja čaja u Kini navela je Unesko da kineski tradicionalni način obrade čaja i rituale koji se vezuju za njegovo ispijanje dodao na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Hiljade godina tradicije

Zimzeleni grm, od čijih se listića pravi okrepljujući napitak, karakterističan je za istok Azije, a najverovatnije je i potekao sa jugozapada Kine ili severa Mjanmara, bliže reci Iravadi. 

Najviše čaja gaji se na plantažama na planini Vuišan, gde su grmovi čaja zasađeni na oko 10.000 hektara, a od njihovog lišća prave se prvoklasni ulong i crni čaj.

Đijang Juanhsun koji pripada 24. generaciji porodice koja se bavi uzgojem čaja i čiji su preci pre 400 godina osmislili recepturu obrade lišća čajevca poznatu kao "Lapsan Sučong" i dalje čuva porodično nasleđe.

"Lapsan Sušong", ili "dimljeni čaj", nastaje kada se sušeni listići dime nad borovim drvetom, a zatim fermentišu u crni čaj. 

Prema legendi, čaj je nastao nakon što su stanovnici planinskog sela ostavili kompletan rod čaja da uvene, kako bi sprečili da ga pokupe vojnici koji su prolazili tom oblašću. Kasnije, u pokušaju da spasu propali usev, nadimili su lišće nad zapaljenom borovinom. Kompletnu količinu prodali su evropskim trgovcima koji su mislili da kupuju običan čaj, ali se njihovim kupcima toliko svideo, da su došli po još.

Deluje da svaka zemlja ima svoj način pravljenja čaja, ali je Đijang, upitan kako se prema njegovom mišljenju pravi savršena šolja ovog napitka, dao diplomatski odgovor: "Može se piti sam, ali i sa mlekom i šećerom".

Čaj se u Evropi nikad nije gajio

Čaj se u Evropi nikada nije gajio u velikim količinama zbog neadekvatnog podneblja, ali izuzetak predstavljaju Azorska ostrva, koja imaju savršenu klimu.

Smešen na oko pola puta između kontinentalne Evrope i Amerike, ovaj portugalski arhipelag ima mnogo kiše, visoku vlažnost vazduha i vulkansko tle.

Proizvodnja čaja je ovde počela pre oko 200 godina, ali ljubav između Portugalije i čaja traje još duže, jer su upravo trgovci iz te zemlje počeli da uvoze dragocene listiće u Evropu početkom 18. veka.

Na severnoj strani ostrva Sao Migel nalazi se "Cha Gorreana" najstarija plantaža čaja u Evropi, gde se od 1883. godine gaje zeleni i crni čaj.

Madalena Mota je peta generacija porodice koja od početka upravlja ovom plantažom i to nakon što je njihov uzgoj pomorandži propao.

"Ovo mesto mi je sve na svetu - moj život, moja strast. Ovo ću raditi do smrti", rekla je Mota za Euronews.

Proizvodnja se minimalno promenila u poslednjih 140 godina. Kada se obrano lišće donese s polja, ostavlja se da uvene na nekoliko sati.

"U jednom dannu skupimo 2.500 kilograma lišća, od kojih se napravi 500 kilograma čaja", objašnjava Madalena.

Mašine koje se koriste u njenoj fabrici od 19. veka presuju lišće na poseban način, zbog čega čaj dobija karakterističan ukus. Prema savetu stručnjaka Azorskog univerziteta, smanjili su temperaturu na kojoj suše listiće čaja, jer su otkrili da tako čuvaju aromu, a zatim se ostavljaju da kratko oksidiraju, pre nego što se zapakuju.

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()