Paja Patak proslavio 90. rođendan

Paju Patka, jednog od najpoznatijih crtanih junaka, svet je prvi put ugledao 9. juna 1934. godine u crtanom filmu „Mala mudra koka“.

Donald Fauntleroy Duck bela antropomorfna patka sa žuto-narandžastim kljunom, nogama i stopalima, u mornarskoj košulji, sa mornarskom kapom na glavi i crvenom leptir mašnom, osim što ga krasi eksplozivan temperament, ne nosi pantalone, sem ponekad kupaće gaće.

Zvanično Paja Patak slavi rođendan 9. juna, međutim, u mašti Volta Diznija „rodio“ se malo ranije, 1931. godine, kada je prvi put pomenut u knjizi priča.

Jedan od glavnih razloga zašto je Dizni izmislio novog junaka je taj što je popularnost Mikija Mausa opadala i čuveni animator je želeo da kreira lik koji će, po temperamentu, biti različit od Mikija.

Promena pravila ulaska u Diznilend za osobe sa invaliditetom: Ukidaju mere - povlastice koristio ko god je stigao

Domaće ime – Paja Patak dobio je od prevodioca u kući Politika, a redovno je u društvu devojke Pate (predstavljene 1937, najpre kao Dona Dak), sestrića Raje, Gaje i Vlaje i strica Baje – bogataša škrtice.

Popularnost temperamentnog patka je godinama samo rasla, a 1958. je imao čast da bude jedan od domaćina dodele Oskara. Međutim, ovo nije jedina veza Paje Patka sa Oskarima. Film Firerovo lice, u kojem je Paja glavni lik,1943. godine je osvojio prestižnu nagradu za najbolji kratki animirani film.

Posle rata, Pajina popularnost je nastavila da raste i dobijao je sve više „uloga“. Ubrzo je postao zvezda kompanije „Dizni“ i favorit publike, a o tome koliko je voljen najbolje govori činjenica da je 9. jun u Sjedinjenim američkim državama proglašen za Nacionalni dan Paje Patka.

Zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih je dobio 2004. godine i tako se pridružio animiranim likovima kao što su Miki Maus, Vini Pu i Žabac Kermit.

Pet fantastičnih crtanih filmova koje morate pogledati

Glas Paje Patka, jedan od najprepoznatljivijih glasova u animiranim filmovima, pripadao je glumcu Klarensu Dakiju Nešu koji mu ga je pozajmljivao sve do smrti 1985. godine. Kod nas, glas su mu pozajmljivali Mića Tatić i Lako Nikolić.

Pajina vesela narav i teško razumljiv govor i danas su magnet za publiku, a tokom karijere, ovaj patak se pojavio u skoro dvesta filmova, i vodi se kao jedan od najčešće izdavanih stripova na svetu, prenosi RTS.