Zapanjujuće otkriće nastavnika: Ako bi ljudi nestali sa Zemlje šta bi se desilo sa psima lutalicama?

Ako bi ljudi nestali sa Zemlje, psi bi se našli u teškoj situaciji, ali bi se lutalice lakše navikle na novi život, ocenjuju naučnici.

Nakon ljudi izgubila bi se većina modernih pasmina

Australijski naučnici su u analizi za medij "Konverzacija" naveli da su psi najuspešnija pripitomljena vrsta na Zemlji i da su vekovima evoluirali pod uticajem čoveka.

Više od 400 modernih pasmina, oblikovanih selektivnim uzgojem za funkcionalne uloge i, u novije vreme, estetske preferencije, pokazuju raznolikost njihovih fizičkih osobina i ponašanja.

Uticaj selektivnog uzgoja na pasmine vidljiv je u zdravstvenim problemima sa kojima se neki psi suočavaju.

Psi, mačke, papagaji ili ribice: Šta kućni ljubimac govori o vama?

Pasmine sa ravnim licem, na primer, imaju poteškoća sa disanjem i povećanu osetljivost na probleme sa kožom, očima i zubima.

Intenzivan selektivni uzgoj takođe je doveo do zavisnosti od ljudske medicinske intervencije za reprodukciju, kao što se vidi kod pasmina poput francuskih buldoga i čivava, za koje je neophodan carski rez.

Dok neki psi napreduju kao sastavni članovi porodice, drugi su prepušteni sami sebi.

Naučnici veruju da bi u svetu bez ljudskog uticaja opstanak pasa zavisio od bitnih osobina kao što su prilagodljivost, lovačke veštine, otpornost na bolesti, roditeljski instinkti i društvenost.

Stvaranje 'seoskog psa'

U tom scenariju, pasmine koje uveliko zavise od ljudske zaštite za osnovne potrebe imale bi problema, dok bi se "slobodni psi", koji prevladavaju u Europi, Africi i Aziji, suočili sa izazovima prilagođavanja bez ljudskih resursa.

Prirodna selekcija oblikovala bi novi tip psa koji je skoncentrisan na zdravlje i ponašanje.

Došlo bi do "brisanja" različitih pasmina i stvaranja psa "jedinstvenog izgleda", takozvanog "seoskog psa".

Psi bi se verovatno vratili načinu života divljih pasa, usvojivši ponašanja kao što je život u čoporu, učestvovanje u društvenom lovu i pokazivanje pažljive roditeljske brige.

Razmišljanje o takvoj potencijalnoj budućnosti podstiče pitanja o održivosti ljudskih postupaka prema psima, odnosno da li su u skladu sa njihovim najboljim interesima.

Neki naučnici savetuju onima koji imaju pse da im, za početak, dopuste da odaberu smer u kojem žele da idu tokom redovne šetnje.