Dugoročna vizija je primena sistema za gajenje malignih ćelija pacijenata na kojima bi se direktno testirali lekovi, čime bi se omogućio razvoj personalizovanih terapija
Beograd je nedavno bio domaćin Međunarodne konferencije "ExcellMater Conference 2024", na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja iz oblasti biomedicine i farmacije.
Najpriznatiji naučnici iz celog sveta govorili su u Naučno-tehnološkom parku u našoj prestonici o novim biomaterijalima koji mogu uspešno da pomognu razvoju regenerativne medicine i tkivnog inženjerstva, o testiranju antitumorskih lekova, oblogama za rane, antimikrobnim biomaterijalima, kao i biomaterijalima koji se primenjuju u ortopediji i stomatologiji.
Tokom konferencije organizovan je i okrugli sto, na kojem su tema bili "Twinning" projekti u okviru značajnog evropskog programa Horizont 2020, čiji je deo i Tehnološko-metalurški fakultet (TMF) iz Beograda. U obilju tema o kojima je razgovarano u Beogradu, nama je nekako najviše pažnje privukla ona o bioinženjerstvu tumora, a upravo se jedan tim sa TMF, koji predvodi profesorka doktorka Bojana Obradović, bavi ovim istraživanjem.
A ako se uzme u obzir da je krajnja težnja ovog projekta da se omogući razvoj personalizovanih terapija za ljude obolele od raka, onda je jasno kakav je značaj ovog istraživanja i zašto smo morali da pitamo profesorku Obradović kako je to sve krenulo i gde se sada nalazimo…
Kad je projekat ExcellMater uopšte počeo i šta je njegov cilj?
"Projekat 'Twinning to excel materials engineering for medical devices - ExcellMater' koji finansira Evropska unija u okviru programa za istraživanje i inovacije Horizont 2020 (Horizon 2020), počeo je 1. novembra 2020. i ima za cilj povećanje naučnog i tehnološkog kapaciteta Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu prenošenjem ekspertize renomiranih evropskih institucija u oblasti inženjerstva biomaterijala. Naime, TMF je jedna od vodećih naučno-istraživačkih organizacija u Srbiji u oblasti sinteze određenih tipova biomaterijala, kao što su biomaterijali za obloge za rane, kontrolisanu dostavu lekova i za primenu u ortopediji i stomatologiji. Međutim, ti biomaterijali još uvek nisu našli praktičnu primenu upravo iz razloga nedostatka odgovarajućih znanja na Fakultetu u oblasti biološke karakterizacije i daljeg razvoja biomaterijala do novih medicinskih sredstava. Projekat ExcellMater se upravo fokusira na taj problem, uz dugoročni cilj uspostavljanja čitave mreže institucija sa kojima Fakultet sarađuje radi efikasnog dovođenja rezultata naučnih istraživanja do kliničke prakse", počinje razgovor za UNU prof. dr Bojana Obradović.
Koliko Vaš tim ima članova i ko ga čini?
"Moj tim na Fakultetu je mali, multidisciplinaran i, trenutno, ženski tim koga čine tri vodeća istraživača, dr Jasmina Stojkovska, dr Andrea Osmokrović i dr Jovana Zvicer, i četiri studentkinje doktorskih studija na TMF, Jelena Petrović, Ivana Banićević, Marija Pavlović i Mia Milošević, koja je trenutno na porodiljskom odsustvu, a zamenjuje je studentkinja Milena Stevanović. Jasmina je diplomirani molekularni biolog i fiziolog, koja je magistrirala i doktorirala na TMF i stekla zvanje magistar, odnosno doktor tehničkih nauka. Andrea je doktor medicine, koja je magistrirala i doktorirala u oblasti biomedicinskog inženjerstva na Univerzitetu u Beogradu, dok je Jovana Zvicer diplomirani inženjer i doktor nauka TMF u oblasti hemijskog inženjerstva. Inače, na samom projektu ExcellMater angažovano je šest grupa sa Fakulteta, tri istraživačke grupe sa Univerziteta Istočnog Pijemonta 'Amedeo Avogadro' u Italiji i po jedna grupa sa Univerziteta Alto u Finskoj i AO Instituta Davos u Švajcarskoj tako da tim broji ukupno 30 ljudi, uz još oko četrdesetak eksperata i mladih istraživača koji su bili direktno angažovani u različitim aktivnostima na projektu".
Koliko je skupo jedno takvo istraživanje, odnosno projekat na kojem radite?
"Budžet projekta ExcellMater je oko 880.000 evra i namenjen je prvenstveno različitim aktivnostima prenošenja znanja kao što su boravci mladih istraživača u partnerskim institucijama, specijalizovani seminari, radionice i letnje škole, kao i organizacija međunarodne konferencije ExcellMater Conference 2024 koja je uspešno održana početkom aprila ove godine. Samo mali deo budžeta, oko 10 odsto, namenjen je zajedničkim istraživanjima. Međutim, istraživanja u ovoj oblasti su veoma skupa i zahtevaju veća ulaganja, tako da je jedan od ciljeva projekta ExcellMater i osnaživanje Fakulteta u pogledu uspostavljanja saradnje i pisanja predloga projekata. I srećna sam što mogu da kažem da je kao rezultat saradnje na projektu i održanih radionica o pisanju projekata, proizašlo nekoliko domaćih i međunarodnih projekata koji su dobili finansiranje".
Da li država prepoznaje značaj takvog istraživanja i hoće li (i može li) da pomogne?
"Biomedicinska istraživanja su prepoznata kao značajna u Srbiji i u skladu sa budžetom se finansiraju u okviru nekoliko programskih poziva za projekte Fonda za nauku Republike Srbije. U mojoj istraživačkoj grupi su u proteklom periodu odobrena dva projekta za finansiranje: 'Biomimetic tumor engineering to enhance drug discovery - BioengineeredTumor' (Biomimičan pristup inženjerstvu tumora radi ubrzanog razvoja antitumorskih lekova) u okviru programa PRIZMA kojim rukovodim ja, i 'Activated charcoal as a carrier of probiotics: A new approach for pathogen elimination in wounds - ProHealingAC' (Aktivni ugalj kao nosač probiotika: novi pristup eliminaciji patogena u ranama) u okviru programa PROMIS 2023 kojim rukovodi dr Andrea Osmokrović. Oba projekta se bave važnim medicinskim problemima. Projekat BioengineeredTumor ili bioinženjerstvo tumora ima za cilj razvoj sistema za gajenje ćelija raka u laboratoriji koji će obezbediti uslove ćelijama tako da one ispolje sve karakteristike tumora kao u organizmu. Na taj način želimo da dobijemo standardizovane procedure za pouzdanije i brže testiranje antitumorskih lekova, a takođe bi se ovim pristupom obezbedio put ka razvoju personalizovanih medicinskih terapija, gde bismo lekove testirali direktno na ćelijama pacijenta, a onda u bolničkom lečenju primenili najefikasniji lek. Projekat ProHealingAC ima za cilj razvoj nove i inovativne strategije za prevenciju i topični tretman rezistentnih infekcija koje danas predstavljaju značajan klinički problem".
Šta treba da bude, ili se nadamo da će da bude, konačan proizvod istraživanja?
"Cilj istraživanja u projektu bioinženjerstvo tumora je razvoj standardizovanog sistema za testiranje antitumorskih lekova koji se bazira na ćelijama raka, biomaterijalima kao nosačima ćelija i biomimičnim bioreaktorima u kojima se te ćelije gaje. Na taj način ovaj sistem imitira pravi trodimenzionalni maligni tumor tako da bi trebalo da da pouzdanije rezultate od konvencionalnih sistema u kojima se ćelije jednostavno lepe na podlogu i direktno izlažu testiranim lekovima. Isto tako, pošto se u našem sistemu gaje humane ćelije ovi rezultati su relevantniji u odnosu na životinjske ćelije, tako da naš sistem treba da doprinese i smanjenju obima istraživanja na životinjama. Najzad, dugoročna vizija je primena našeg sistema za gajenje malignih ćelija pacijenata na kojima bi se direktno testirali lekovi, čime bi se omogućio razvoj personalizovanih terapija".
Da li takav proizvod može da bude i unovčen u perspektivi?
"Svakako da želimo da proizvod dovedemo do primene, a to znači do farmaceutske industrije. Naš cilj je da što bolje razvijemo i standardizujemo naš sistem, tako da bude atraktivan za prilagođavanje konkretnom problemu na kome radi određena kompanija. I, naravno, što naš sistem bude napredniji to će biti i atraktivniji za farmaceutske kompanije".
Za kraj - pošto ste profesorka i radite sa studentima, kako ocenjujete današnje stanje u srpskoj nauci? Da li mladi hoće da uče, da li imaju motiva, da li žele da ostanu u zemlji, da li država hoće da ih zadrži i ima li razlike u uslovima rada kod nas u vremenu kada ste vi počinjali da se bavite naučnim radom i danas, kada Vašu nauku predajete?
"Ovde je više pitanja u jednom tako da nije baš lako odgovoriti. Čini mi se da se stanje u srpskoj nauci slabo menja jer sredstva koja se ulažu u nauku ostaju vrlo mala. Međutim, mi imamo sjajne naučnike koji zahvaljujući svojoj sposobnosti, umrežavanju i upornosti uspevaju da ostvare značajne rezultate i sa stanovišta svetske nauke. Mislim da to vide i mladi, što može i da motiviše i da demotiviše. Znanje i različite veštine su u fokusu dvadeset prvog veka i mlade generacije su toga svesne i prilično zainteresovane za uspeh u školi i na studijama i, rekla bih, i zainteresovanije nego što je to bila moja generacija. Sa druge strane, upravo zbog formalnih zahteva za dokazom i merenjem tih znanja i veština, jednim delom sada se studenti mnogo više fokusiraju na same ocene, a ne na zaista usvajanje znanja radi kasnije primene. Naravno, u svakoj generaciji ima odličnih i veoma motivisanih studenata i meni se čini da se taj broj ne menja jer je to deo populacije koji je zainteresovan za samu nauku, za saznavanje, rešavanje problema i primenu znanja. Mladi bi želeli da ostanu u zemlji ukoliko im se ukaže dobra prilika, ali je istovremeno i velika propaganda za odlazak u inostranstvo gde su uslovi bolji, tako da jedan deo studenata studira sa, nažalost, već oformljenom vizijom da će nastaviti usavršavanje van zemlje. Svakako preporučujem studijski boravak u nekoj dobroj međunarodnoj naučnoj instituciji u periodu od par godina jer takav boravak pruža izuzetno iskustvo na različitim planovima od stručnog do ličnog. Međutim, mislim da je isto tako još i veće zadovoljstvo kada se po povratku to stečeno znanje primeni u svojoj zemlji", zaključilaje profesorka doktorka Bojana Obradović.
Bojana Obradović je redovni profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu (TMF) Univerziteta u Beogradu gde je diplomirala i magistrirala na Odseku za hemijsko inženjerstvo 1990, odnosno 1993. godine. Poslediplomske studije je nastavila na Departmanu za hemijsko inženjerstvo na Tafts univerzitetu (Tufts University) u SAD gde je magistrirala 1996, a zatim i radila doktorsku disertaciju u saradnji sa Masačusetskim institutom za tehnologiju (MIT, Harvard-MIT Division of Health Sciences and Technology), SAD, koju je odbranila 1999. godine
Od 2000. zaposlena je na TMF u Beogradu, gde predaje više predmeta na svim nivoima studija u oblasti hemijskog i biohemijskog inženjerstva. Posebno se angažuje na uspostavljanju i promovisanju obrazovanja u oblasti biomedicinskog inženjerstva. Tako je učestvovala u pripremi i organizaciji više međunarodnih letnjih škola iz ove oblasti, a izvodi nastavu i iz dva predmeta u okviru doktorskih studija pri Univerzitetu u Beogradu na programu Biomedicinsko inženjerstvo.
Objavila je 16 poglavlja u naučnim knjigama, preko 90 radova u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima, kao i preko 100 radova saopštenih na skupovima međunarodnog i nacionalnog značaja. Zajedno sa svojim istraživačkim timom dobitnica je više međunarodnih i nacionalnih nagrada za inovacije i tehnička rešenja.
Rukovodila je, odnosno rukovodi, realizacijom 6 međunarodnih projekata, odnosno potprojekata i jednog nacionalnog projekta, a učestvovala je u preko 25 međunarodnih i nacionalnih projekata, kao i projekata saradnje sa privredom. Od 2016. godine dr Bojana Obradović je dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.