Psiholozi poručuju i da učestali obroci sa kioska, iako deluju kao odlično rešenje u već užurbanoj svakodnevnici, vode u gojaznost i depresiju
Zavisnost od alkohola, od droge, od kocke... Ali, da li ste čuli za zavisnost od brze hrane? U pitanju je bolest savremenog doba, identična zavisnosti od narkotika. Čak 12 odsto dece u Americi zavisno je od "fast food-a" i bez njega ima fizičke manifestacije krize, pokazalo je najnovije svetsko istraživanje.
Deo Bulevara Maršala Tolbuhina na Novom Beogradu popularno nazvan "Dolina gladnih" odnosno "Ulica hrane" - mesto je gde najčešće svratimo da pojedemo nešto "s nogu". Miris pice, palačinki i svih jela od roštilja omamljuje, pa pošto smo već ogladneli, ostaje samo da izaberemo šta ćemo od priloga.
Takozvani "fast food" najprimamljiviji je mladima jer im je jedino bitno da pojedu nešto ukusno, kažu stručnjaci. Ipak, u tim neodoljivim ukusima ima dosta šećera koji stvara i fizičku i psihičku zavisnost. Ona je, ističu psiholozi, identična zavisnosti od narkotika. Razlika je jedino u tome što je socijalno prihvatljiva.
"Brza hrana, odnosno termički previše obrađena hrana, sadrži ugljene hidrate i proste šećere koji, kada se razlože, na mozak deluju tako što mozak luči veću količinu dopamina. Veća količina dopamina izaziva zadovoljstvo. Taj osećaj zadovoljstva imate isto kao kada konzumirate određene vrste narkotika i znači, dolazi do stvaranja zavisničkog ponašanja - vi zbog tog zadovoljstva, kratkotrajnog koje osetite, poželite da opet pojedete nešto", objašnjava za UNU psiholog Milja Popara Živić.
Malo po malo, dođe se do preterivanja. Psiholozi poručuju da učestali obroci sa kioska, iako deluju kao odlično rešenje u već užurbanoj svakodnevnici, vode u gojaznost i depresiju. Zato bi, umesto brze hrane, trebalo da se odlučimo za neku zdraviju varijantu koja bi, kažu nutricionisti, zasigurno pomogla u sprečavanju zavisnosti.
"Kažu da je najvažniji korak da nam nije dostupno. Kada krenemo u šoping bilo bi dobro da se to desi ujutru ili u nekom trenutku kad se dobro osećamo, kad smo imali obrok, pa da napravimo dobre izbore u prodavnici i da to bude nešto što će našoj deci, našoj porodici, biti dostupno u frižideru, u ormarićima. Bitno je da kada otvore ormarić ne nađu kesu čipsa, nego recimo lanene pločice", naglašava u razgovoru za UNU nutricionistkinja Jovana Srejić.
Alternativa postoji, a izbor je samo naš. Zato - iako nas hamburger u trenutku usreći i opusti, vrlo lako može da postane opasan i da postanemo zavisni. Setite se toga kad god odlučite da pojedete nešto na brzinu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.