Da li je dugovečnost zapisana u našim genima: Naučnici došli do novog otkrića

Naučnici procenjuju da je 25 odsto dugovečnosti određeno ljudskim genima, dok je ostatak povezan sa onim što neko radi tokom svog života i kako se ponaša.

Kako navodi portal "Vale", ako se u prehrani smanji udeo mesa, prerađene hrane, šećera i soli, onda se smanjuje rizik od pojave brojnih bolesti.

Naučnici se slažu da je mediteranska prehrana jedna od najzdravijih, jer se sastoji od mnogo povrća, voća, celovitih žitarica, mahunarki, riba i plodova mora te maslinovog ulja.

Neda Ukraden o starosti i seksepilu: Uvek sam baka riba, kakva penzija - ukinula bih to

Za dugovečnost je važna i težina. Višak kilograma povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema koji mogu skratiti životni vek.

Ne samo da suvišni kilogrami opterećuju telo i njegove ključne delove, već mogu izazvati upale i hormonalne poremećaje.

Gojaznost je povezana i sa depresijom i stresom.

Dugovečnost ne ide bez redovnih fizičkih vežbi i fizičkih aktivnosti poput kretanja, što pomaže u održavanju tela u formi, smanjuje stres, poboljšava mentalno zdravlje, ali i štiti od hroničnih bolesti.

Svakodnevna fizička vežba ne mora biti ni duga ni intenzivna. Dovoljno je da u svoj dnevni raspored svako uključi neku aktivnost - čak je i nekoliko minuta brzog hoda ili penjanje stepenicama dovoljno za početak.